foto (BETAPHOTO/MUP SRBIJE)„Dobro je što su ukinuli smrtnu kaznu, jer bi uveli streljanje zbog prekršaja u saobraćaju“, jedan je od komentara nezadoljnih građana na novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, po kojem čak 18 prekršaja mogu da budu razlog nadležnima da učesnicima u saobraćaju oduzmu auto.
Mnogi odredbu za oduzimanjem vozila smatraju represivnom, čak i protivustavnom, ali najviše zamerki imaju na ustaljenu praksu kojom posledice uglavnom snose vozači jeftinijih automobila, dok se onima sa najskupljim vozilima, funkcionerima i „tatinim“ sinovima gleda kroz prste, te smatraju da će tako biti i primenom novog zakona – sirotinja ostaje bez automobila i ide u zatvor, dok oni sa dubljim džepom mogu sebi da priušte plaćanje kazne.
Glavni argument onih koji smatraju da je novi zakon protivustavan je da Ustav Srbije garantuje prava na slobodno uživanje imovine.
Iako takve garancije postoje u Ustavu, one nisu bez izuzetaka. Tako Ustav jamči mirno uživanje svojine i drugih svojinskih prava stečenih na osnovu zakona. Međutim, u istom članu se navodi i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.
Da se zakonske odredbe o oduzimanju vozila sprovode godinama unazad pokazuje i primer nelegalnih taksista.
Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju dozvoljava republičkom inspektoru za drumski saobraćaj da privremeno oduzime vozilo do okončanja prekršajnog postupka, odnosno postupka za privredne prestupe. Po ovoj odredbi su godinama unazad privremeno oduzimana vozila od “divljih” taksista.
Novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja ovu mogućnost sada imaju i pripadnici saobraćajne policije.
Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže za Danas da izmenjeni zakon pojačava prinudu prema počiniocima najtežih prekršaja, „što je sasvim opravdana mera“.
– Ukoliko takvo jačanje prinude bude podržano i intenzivnom kontrolom saobraćajne policije, rezultati u vidu smanjenja broja poginulih neće izostati, po mom mišljenju – smatra Okanović.
U autorskom tekstu za Danas master inž. saobraćaja Igor Velić smatra da je problem i što se novac od saobraćajnih kazni šalje direktno u republički budžet, čime će i finansiranje bezbednosti u saobraćaju biti centralozivano, što otvara pitanja načina preraspodele sredstava.
„Nema potrebe naglašavati, da sredstva predviđena za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti namenska, planski trošena i rezervisana isključivo za unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja.
• Sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima pripadaju budžetu Republike Srbije.
• Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove”.
Možda će neko reći, šta ju tu loše i sporno? Međutim, ovim predlogom, gde sad taj novac ide u budžet države, smatram da ostajemo bez održivog načina finansiranja bezbednosti saobraćaja. Sistem se centralizuje i lokalne samouprave ostaju bez sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja.“, naveo je Velić.
On ističe da istraživanja koja se sprovode u razvijenim zemljama, pokazuju da je investiranje i ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou, isplativo i održivo, a uložena sredstva se vraćaju u višestruko većem iznosu.
„Iskustva kod nas su nam pokazala, da su se ova sredstva trošila nenamski (popunjavanje budžetskih deficita, nabavku vozila, plate, opremanje kabineta i sl). I to je jedan od ključnih razloga zašto nismo uspostavili stabilan sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja. Takođe, predložene izmene otvaraju prostor za manipulaciju i dodatno nenamsko trošenje sredstava namenjenih bezbednosti saobraćaja. I ono što tu unazađuje dosadašnji sistem finansiranja je centralizacija sistema umesto decentralizovanog sistema. Decentralizovan sistem finasiranja bezbednosti saobraćaja je bolji u zemljama u kojima državna admistracija nije na nivou, gde je nedovoljna budžetska kontrola, nedostatak transparetnosti, trgovina političkim uticajima itd“, istakao je Velić.
Inače, novina u Zakonu je što je po prvi put uređena oblast upotrebe električnih trotineta, koji su dosad bili zakonski „nevidljivi“, ali je i omogućeno da za volan kamiona sednu i vrlo mladi vozači.
Prekršaji zbog kojih se oduzima vozilo su:
1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila
2. Odbijanje alkotestiranja ili drogatestiranja
3. Prekoračenje brzine za više od 80 km/h van naselja
4. Prekoračenje brzine za više od 70 km/h u naselju
5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/h u zoni škole ili zoni „30“
6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/h u zoni usporenog saobraćaja
7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača
8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument tabla, zadnja polica, spoljni delovi vozila i sl.)
9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta
10. Preticanje kolone vozila preko neisprekidane (pune) linije
11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije
12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom
13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena
14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja
15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu
16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu
17. Preticanje kolone pod pratnjom
18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
