Realova „decima“, Atletikov traumatični poraz

Istorija kao da se ponavlja u fudbalu, bar za fudbalere novog prvaka Španije madridskog Atletika, koje je svega par minuta na stadionu „La Luž“ u Lisabonu delilo od novog fudbalskog čuda i trijumfa u Ligi šampiona. Ali, prvak Evrope, i to jubilarni deseti put, nakon produžetaka, postao je njihov gradski rival, najtrofejniji klub na svetu: Real – Atletiko 4:1, 1:1 (0:1). „Kraljevski klub“ je ostvario „decimu“, a Atletiko, u svom drugom finalu, maltene kao i pre tačno četiri decenije u Briselu, kada je posle produžetaka deklsiran od nemačkog Bejerna sa 4:0, sličnu sudbinu je doživeo i u glavnom gradu Portugalije.

Minut ili dva delili su popularne „jorgandžije“, predvođene gotovo čudesnim i neverovatno energičnim Argentincem Dijegom Simeoneom, koji je iako trener-početnik, bio na pragu podviga kakav se retko događa u fudbalu. Atletko nije među najmoćnijim evropskim klubovima, a i pored sjajnih rezultata i uspeha ove sezone i je dalje opterećen velikim dugovima, koji prema nekim procenama premašuju 100 miliona evra. Toliku sumu Real izdvaja za jednog igrača, kao što je brzonogi Velšanin Geret Bejl ili prva zvezda tima, Portugalac Kristijano Ronaldo. Ipak, heroj najvećeg evropskog kluba u Lisabonu je bio odbrambeni igračSerhio Ramos, a taj oreol je stekao i kada je nedavno u Minhenu u revanšu sa dva gola glavom praktično uništio svaku nadu Bajerna da bude prvi klub koji je odbranio trofej Lige šampiona, od kada najprestižnije klupsko takmičenje u Evropi nosi ovaj magični naziv, iako u njemu ne igraju samo šampioni, nego i veliki broj vodećih klubova, prvenstveno iz najjačih evropskih liga.

Prva tri gola na veličanstvenoj, i ispostavilo se na kraju uzbudljivoj fudbalskoj predstavi na stadionu Benfike, iako prvih pola sata nisu nagoveštavali takav epilog, postignuta su glavom, a Atletiko je poveo pogotkom Urugvajca Godina, koji je prebacio golmana Reala Kasiljasa, koji je uspeo da zahvati loptu rukom, ali ne i da spreči gol. Prethodno Bejl nije iskoristio veliku grešku Tijaga i kazna je stigla vrlo brzo. U nastavku susreta, Atletiko se povukao i pokušao srčanošću da stigne do najvećeg uspeha u istoriji. I izdržali su skoro do kraja, a onda je posle kornera koji je izveo hrvatski reprezentativac Luka Modrić, najviši u skoku bio Ramos i glavom poslao loptu u sami desni ugao i golman Kurtoa nije mogao ništa da učini. Bio je to gol koji je vratio Real u život, a Atletiko potpuno šokirao, što je najbolje viđeno u produžecima. Doduše, u prvom, „jorgandžije“ su se još nekako i držale, ali kada je Bejl glavom zatresao mrežu, posle prodora veoma raspoloženog Argentinca Di Marije, sve je bilo gotovo.

Marselo je docnije povisio prednost Reala, a Atletiko je golom iz penala dotukao Ronaldo, nad kojim je i načinjen prekršaj, mada se činilo da je, inače veoma dobri sudija, Bjern Kujpers iz Holandije prestrogo pokazao na belu tačku. Ronaldo je burno proslavio pogodak, iako je i pre toga bilo sve rešeno, skidanjem dresa i odlaskom do tribine s najvatrenijim navijačima Reala. Bio je to Ronaldov 17, rekordni, gol u Ligi šampiona. Emocije nije mogao da sakrije ni predsednik Reala Florentino Perez, skočivši od sreće posle vodećeg gola Bejla, iako je sedeo pored predsednika UEFA Mišela Platinija.

Posle legendarnog menadžera Liverpula Boba Peslija, italijanski stručnjak Karlo Ančeloti, postao je tek drugi trener sa tri titule klupskog prvaka Evrope, prethodno slavivši dva puta s Milanom. Malo je falilo da mu Dijego Simeone, po temperamentu toliko različit, zakomplikuje stvari, ali Ančeloti je bio smiren i kada se činilo da je sve izgubljeno i naposletku je došla velika nagrada. Predvodeći Real sa klupe, ostaće upisano da je upravo on „kraljevskom klubu“ doneo toliko željenu desetu evropsku krunu, po čemu je sada Real zaista neprikosnoven u svetu fudbala.

I u Lisabonu je potvrđeno da je Liga šampiona, a pogotovo spektakularna finalna predstava ovog takmičenja koje pomera sportske granice – mnogo više od fudbala. Trebalo je kako uživa više od 100.000 ljubitelja fudbala na Festivalu Lige šampiona, kao i mnogobrojne navijače Reala i Atletika u zajedničkom druženju. Upravo je to i najupečatljivija slika, koja će nam ostati najviše u sećanju, iako je i sama utakmica imala dramatičan epilog. Nažalost takve pojave su nezamislive kod nas u Srbiji, pogotovo na „večitom derbiju“ Crvene zvezde i Partizana. U Evropi je naravno fudbal u prvom planu, mada se oko njega mnogo štošta dešava, a tokom finala Lige šampiona obrće se i veliki novac, skoro nepojmljiv za naše uslove. Računice će tek da se prave, ali na kraju je i ovaj put ipak pobedio fudbal, pa i ne čudi što najpopularniji svetski sport privlači toliku pažnju, pogotovo kada je na vrhunskom nivou, kao što je bilo na stadionu Benfike u Lisabonu.

Novinari aplauzom ispratili Simeonea

Na konferenciji za medije posle traumatičnog poraza od Reala, trener Atletika Dijego Simeone, iako je u poslednjem minutu produžetka isključen, držao se veoma dostojanstveno.

– Morate da shvatite da smo u Atletiku kao jedna familija. Tako je i kada dobijamo i kada gubimo – naglasio je Simeone, a mnogobrojni novinari su ga ispratili dugotrajnim aplauzom, želeći na taj način da mu odaju priznanje za sve što je ove sezone uradio za Atletiko.

Anćeloti: U fudbalu je i sreća važna

Pre pojavljivanja Karla Anćelotija pred predstavnicima medija, neočekivano je u pres-salu ušlo nekoliko fudbalera Reala i počelo da peva jednu od navijačkih pesama, što samo potvrđuje koliko im je bilo stalo da osvoje desetu titulu prvaka Evrope, pa su očito i preterali u slavlju. Kada se njihov kratkotrajni nastup završio, Anćeloti je na miru sumirao utiske.

– Atletiko je nekoliko minuta delilo od trijumfa, a na kraju se utakmica završila našom ubedljivom pobedom. Sve je to fudbal, a i sreća je veoma važna. Ova titula nam je bila veoma važna i zato su naši navijači srećni, a i svi mi u klubu sa njima – kazao je Anćeloti.

Zvezdini pioniri drugi u Estorilu

U blizinu Lisabona, u mondenskom Estorilu na Atlantiku, održan je turnir pionirskih ekipa u organizacije ruskog energetskog giganta „Gasproma“, jednog od sponzora Lige šampiona. Među učesnicima su bili i pioniri Zvezde, stigavši do finala, ali su u borbi za prvo mesto posle preokreta poraženi od Benfike sa 3:2. U Estorili je bio i legendarni Nemac Franc Bekenbauer, glavni ambasador „Gaspromovog“ projekta „Fudbal za prijateljstvo“.

Stadioni Benfike i Sportinga po najvišim standardima UEFA

Za razliku od stadiona naših najvećih klubova Crvene zvezde i Patizana, koji više ne ispunjavaju ni osnovne kriterijume Evropske fudbalske unije, fudbalski objekti Benfike i Sportinga su urađeni po najvišim standardima UEFA. Stadion Sportinga „Alavede“ izgleda kao moderni tržni centra, sa čak dva nivoa za parking ispod terena.

Marković: Volim da igram za Benfiku

Fudbaler prvaka Portugalije Benfike Lazar Marković, koji nije branio boje tima na finalu Lige Evrope u Torinu zbog crvenog kartona dobijenog na revanšu sa Juventusom, uoči finala Lige šampiona dao je ekskluzivni intervju za ovdašnji tiražni sportski dnevnik „Rekord“. Na naslovnoj strani je istaknuto: Marković: Volim da igram za Benfiku, a zanimljivo je da je i njegov brat Filip član drugog tima lisabonskih „orlova“.

Na finalu 2.250 predstavnika medija

Sa finala Lige šampiona u Lisabonu izveštavalo je 2.250 predstavnika medija, a utakmica Real-Atletiko, kako smo saznali od Tereze Moraes, iz medijskog tima UEFA, direktno je televizijski prenošena u više od 200 zemalja. UEFA poklanja veliku pažnju saradnji sa medijima, a poseban tretman imaju tzv. nosioci TV prava, od kojih evropska kuca fudbala ubira ogroman prihod.

Najviše novinara je naravno bilo iz Španije, ali UEFA se trudi da većini zahteva izadje u susret, kao i da svaka evropska zemlja ima bar jednog predstavnika iz pisanih i onlajn medija.