Reč koja je podelila planetu

Na engleskom vax, značenja vakcina, vakcinacija, ali i vakcinisati se, anti-vaxxer, osoba koja se protivi vakcinaciji, vaxdar, sposobnost da se odredi da li je neko vakcinisan ili ne, vaxie, selfi tokom vakcinacije, vaxinista, osoba koja na društvenim mrežama deli informaciju da je primila vakcinu…

Vaks po vaks i leksikografi Oksfordskog rečnika izabrali su ovu skraćenicu za reč godine.

Šta ona međutim govori o nama i godini koja je na izmaku?

Dragan Popadić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, socijalni psiholog, kaže da je reč vaks dete vremena.

– Pogodna je da mutira i gradi brojne kovanice, da ulazi u različite jezike i da se tamo odomaćuje, pa tako i mi sasvim naviknuto govorimo o vakserima i anti-vakserima – navodi prof. Popadić.

Pored sklonosti ka mutacijama vaks kao skraćenica pokazuje i našu sklonost ka prečicama do značenja, prilikama da potrošimo što manje prostora i vremena u pokušajima da se međusobno razumemo.

U obrazloženju izbora reči godine navodi se da je rast upotrebe izraza povezanih sa vakcinama bio najizraženiji tokom 2021. Međutim, dok se, na primer, korišćenje reči vakcina dupliralo tokom septembra 2021. u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, reč vaks je u istom periodu korišćena 72 puta više. To naravno može biti objašnjeno i činjenicom da je reč vakcina i ranije bila relativno česta, što se ne može reći i za reč vaks.

Akademik Zoran Paunović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu, esejista, i prevodilac, objašnjava za Danas da se izbor reči godine zasniva „uglavnom na aktuelnosti neke reči a ne na nekom inventivnom lingvističkom podvigu“.

– Reč godine najčešće postaje ona reč koja popunjava prazninu nastalu nedostatkom termina za neku aktuelnu pojavu. A ta aktuelnost najčešće je diktirana prinudom globalnih okolnosti, te u tom smislu ovakav izbor ne iznenađuje – kaže Paunović.

Reč vaks prvi put se pojavila 80-ih godina prošlog veka kao skraćenica od reči vakcina ili vakcinacija. Zanimljivo je međutim da reč anti-vax (kao skraćenica od anti-vaccinist, što označava osobu koja se protivi vakcinama) ima mnogo dužu istoriju koja seže do 1800-ih i prvih vakcina (okvir). Do 2021. godine, reč vaks relativno retko je korišćena. Ove godine, pored toga što je upotreba ove reči dostigla neverovatne razmere, ona se našla i u osnovi drugih reči, koje su prodrele u svakodnevni govor.

Lingvistkinja Marina Nikolić, saradnica Instituta za srpski jezik SANU, i jedna od autorki Rečnika pojmova iz perioda epidemije kovida, kaže da zanimljivost ovogodišnjeg izbora leži upravo u značenjima i mogućnostima reči vaks.

– Prvo, ova reč ima više značenja, označava pojam vakcine ili vakcinacije kao procesa, ali označava i glagol vakcinisati se. Dakle, skraćenica je, a prema svojoj stilskoj funkciji pripada publicistici, ali onim njenim neformalnijim žanrovima, kao i kolokvijalnom govornom jeziku. NJena frekvencija rapidno je rasla u 2021. godini, što i jeste jedan od kriterijuma za izbor za reč godine. Dalje, ova reč funkcioniše kao samostalna, ali vrlo često i samo kao jedan element za građenje novih reči: antivaks, vakser i antivakser i tako dalje. Socio i psihollingvistički, reč vaks pokazuje glavnu preokupaciju ljudi – kako je korona bila najznačajnija stvar o kojoj smo govorili i o kojoj smo mislili u 2020, ove godine svako od nas bio je suočen sa vakcinom i vakcinacijom, odnosno s donošenjem odluke, čemu je prethodio jasno formiran lični stav o ovoj temi – kaže Nikolić.

Prošle godine nije izabrana reč godine. Tada je objašnjeno da 2020. godina nije godina koja može se spakuje u jednu reč. Za ovogodišnji izbor rečeno je međutim da je reč „vaks ubrizgala sebe u krvotok engleskog“.

Drugačije nije ni moglo, jer kako kaže profesor u penziji, epidemiolog, Zoran Radovanović „tokom više od 100 godina, još od ‘španske groznice’ 1918/19, nije u mirnodopsko doba bilo događaja koji je više od ove pandemije uzdrmao ceo svet“.

– Bilo je jasno da će, pre ili kasnije, svi stanovnici planete doći u dodir sa novim virusom, pa je grozničavo očekivana vakcina kao spas, odnosno kao pretnja sebično shvaćenoj slobodi izbora. Vakcina se pojavila brže nego što se očekivalo i bila je bolja nego što su i najveći optimisti priželjkivali. Leksema vax (vaks) je zahvalna osnova prema kojoj se, dodatkom prefiksa pro- ili anti-, određuje veliki deo čovečanstva. Umesto da nas ujedini, vakcina nas je podelila. Ona je, zbog donošenih propisa, uticala i na život neopredeljenih građana. Sukobi su rešavani čak i na ulici, a iza njih su stajali ne samo politički, već i filozofski svetonazori. Vakcina je bila samo povod za ispoljavanje postojećih društvenih podela – navodi profesor Radovanović.

Upitan kako se jezik ponašao u vreme krize kakvu ne pamtimo, profesor Zoran Paunović ističe da se „jezik neprekidno menja, posebno u kriznim periodima kakav je ovaj u kome živimo, kada se dešavaju dramatične i mahom neželjene promene u mnogim aspektima onog što nazivamo svakodnevnim životom“.

– Tako pored toga što nastaju nove reči, neretko i one postojeće menjaju svoje značenje, što možemo videti na primeru reči „normalnost“ i onoga što ona znači tokom poslednjih godinu i više dana. Kada se život ljudi korenito menja, jezik reaguje i brzo se prilagođava. On prati potrebe ljudi, pa su promene u svetu oko nas katkad uočljivije u jeziku, nego u našem neposrednom okruženju. Takve promene jezik precizno i kreativno beleži i zadržava u sebi, čime nam, pored ostalog, omogućava da bolje shvatimo sadašnjost i možda naslutimo budućnost, navodi profesor Paunović.

Kada je prošle godine pokušavala da nasluti budućnost, Ketrin Konor Martin, predstavnica izdavača Oksford jezici, koji stoji iza Oksfordskog rečnika engleskog jezika, kazala je za NJujork tajms da se nada da će nam 2021. doneti „zabavne, pozitivne reči koje neće izgledati kao da nose teret sveta na svojim plećima“.

Vakcina protiv kovida, iako je podelila svet, skinula je bar deo tereta i to je poruka koju na kraju i profesor Dragan Popadić vidi u ovom izboru.

– Kada u tamo nekoj budućnosti budemo čitali reči koje su dominirale ranijih godina da bismo se podsećali prošlih vremena, reč vax će nas podsetiti ne na bolest koja se širila već na čovekovo pregnuće da se bolesti suprotstavi i na uspeh u tom naporu. A podsetiće nas i na čovekovu iracionalnost, da je mnogim ljudima vakcinisanje budilo veći strah nego zaražavanje. Ukratko, reč „vax“ će biti spomenik još jednoj dobijenoj bitki u ratu između ljudi i virusa. Ovaj rat se odavno vodi, ali smo sada više nego ikad ranije svesni da je to svetski, i večiti, rat – zaključuje Popadić.

Važne su nam subjektivne ocene

Marina Nikolić podseća koliko je novih reči ušlo u svakodnevni govor od početka pandemije. „Javni diskurs u doba korone s početka odlikovao je veliki broj novih reči, na primer korona, kovid, kao i mnoge nastale od njih (korona žurka, kovid pozitivan, kovid bolnica itd.), kao i veliki broj medicinske terminologije (antigen, virus, pneumonija, anosmija itd.), a danas je glavna karakteristika jezika širom sveta da se zapravo sve više razvijaju sredstva za iskazivanje subjektivne ocene pojedinca prema onome što ga okružuje i situaciji u kojoj se našao. O tome svedoči i ova reč godine“, ističe Nikolić.

Otkud reč vakcina?

Reč vakcina (vaccine) prvi put je zabeležena u Engleskoj 1799, a reči vakcinisati (vaccinate) i vakcinacija (vaccination) pojavljuju se godinu dana kasnije, objašnjava se takođe u obrazloženju izbora reči godine. Ove reči proistekle su od latinske reči vacca, što znači krava, i zapravo su povezane sa radom britanskog lekara Edvarda Dženera, koji je radići sa kravljim boginjama napravio nešto nalik vakcinama koje danas poznajemo. Nedugo nakon prve upotrebe reči vakcina u Engleskom, pojavljuju se reči koje označavaju protivnike vakcinacije poput anti-vax. Džener piše 1812. godine: „Antivakseri me žestoko napadaju svom silom koju mogu da skupe u novinama“.