Recepcija pokretnih slika

Festival je osnovan 1982. i posvećen je inovativnom, eksperimentalnom, istraživačkom, avangardnom, ličnom filmu i videu koji istražuje nove kreativne mogućnosti u vizuelnim medijima. Tada je bio zamišljen kao mesto susreta autora, teoretičara, kritičara i publike sa željom da zabeleži i teorijski definiše kretanja u audio-vizuelnom izrazu. Kao članovima kino-kluba, festival je značio mnogo za naš samoobrazovni amaterski filmski proces. Kao umetnicima bio nam je izazov kada smo pozvani da uradimo selekciju ovogodišnjeg međunarodnog takmičarskog programa. Odlučili smo se za radikalniji iskorak u odnosu na dosadašnja izdanja festivala i predložili da ove godine međunarodna selekcija odgovara na zadatu temu. Nismo mogli ni da pretpostavimo da će predloženi KOLEKTIVizam biti toliko aktuelan. Na TV-u svet se priprema za predstojeće proteste u Francuskoj. Žuti prsluci. Da li je to slika kolektiva danas?

Razmišljamo i o tome kako nam zadata dnevnička Ja – forma ne odgovara temi. Nas dvoje pišemo u glas. Kako kolektiv govori? Kako kolektiv izgleda? Koja je to slika? Šta podrazumevamo pod kolektivom danas, u osvitu novog istorijskog doba čiji su označitelji tehnološki i informatički imperativ, globalna umreženost i olakšana komunikacija, ekološka katastrofa, masovne migracije, „nevidljiva“ ratna područja, narastajuće klasno i rasno raslojavanje? Da li kolektivizam danas predstavlja samo nostalgično kolektivno sećanje na kolektivni događaj pobune kao što je onaj ’68. ili decentralizovano kolektivno delovanje koje se širi svim sredstvima: pričom, glasinama, privremenim i povremenim društvenim pokretima, masovnim medijima, internetom? Da li su forme današnjeg kolektivizma – od neformalno umrežene zajednice tehnološki obrazovanih umetnika i političkih aktivista, kolektivizma javnog mnjenja, kolektivizma kulture masovne potrošnje, preduzetničkog kolektivizma velikih kompanija do mnoštva koje čine kreativni radnici, lokalni aktivisti i borci za zaštitu životne sredine, gradski baštovani ili oni koji se bave kućnim poslovima, majke – izrazi i posledice kolektivnog nastojanja ili samo potreba za vrstom kolektivnog identiteta i iskustvom kolektivnog tela?

Mediji i dalje spekulišu o horizontalnoj organizovanosti francuskih protesta i zbunjeni su pred odsustvom političke reprezentacije. Mnoštvo se medijski svodi na dva označitelja: žuti prsluk i sliku nasilja.

Subota, 8. decembar

Od ranog jutra pokušavamo da saznamo šta se događa u Francuskoj, menjamo kanale od CNN-a preko BBC-a do RT-a, ali ne nalazimo prenos. Ponekad i između drugih vesti, uleti poneka informativna rečenica. Na Youtube-u ide prenos uživo. Dok obavljamo druge stvari pratimo pomeranje žutih i crnih figura po širokim bulevarima Pariza. Sve deluje kao video-igra u kojem savremenog pobunjenog subjekta na ulici nadgleda budno oko onog drugog ispred ekrana. Revolution is televised. Samo je pitanje da li i kakvoj revoluciji prisustvujemo. Tačnije rečeno, kakvu revoluciju gledamo. Ovo pitanje slike upravo postavlja jedan novinar koji saopštava da francuska vlada želi nasilne slike, dok se širom zemlje odvijaju u suštini mirni protesti. Doduše ti mirni protesti remete turizam i ekonomiju, dodaje – svi muzeji i mnoge trgovine su zatvorene. Stiče se utisak da nije toliko važno da li će građani i građanke doći do svog prava već koliko će novca izgubiti elite i država.

Nedelja, 9. decembar

Juče nisu samo francuski žuti prsluci bili na ulici. I u Beogradu su se okupljali ljudi da bi protestovali. Dva različita protesta na dva različita mesta, inspirisani francuskim događajima, obeleženi lokalnim problemima. Jedan je protest opozicije protiv političkog nasilja i cenzure u medijima, a drugi je građanski protest protiv javnih izvršitelja koji sprovode restituciju privatne svojine u Srbiji. Slike ovih protesta nisu vidljive. Gosti festivala iz Marseja, koji predstavljaju mali ali važan festival eksperimentalnog filma Image Contre Nature, javljaju da možda neće doći jer se sprema vanredno stanje. Pravimo alternativno rešenje za njihovo prisustvo makar i preko video-linka.

Ponedeljak, 10. decembar

Užurbane priprema za festival. Kada smo u festivalskom pozivu tražili radove koji se bave fenomenom kolektiva i njegovim manifestacijama, fokusirali smo se na one sa kritičkim odnosom, radove koji produkcijski predstavljaju kolektivno proizvedenu sliku i/ili intervenišu u sliku kolektiva, istovremeno preispitujući društvene, kulturne i političke narative u kojima fenomen kolektiva učestvuje i predstavljajući drugačiji uvid u dosadašnje audio-vizuelne i proizvodne kodove kolektivizma. Od 400 prijavljenih radova odabrali smo 37 filmova i sad, u trenutku kada se globalna društvena realnost podudara sa umetničkim intencijama, postavlja nam se pitanje koliko se stvarnost i umetnost podržavaju i mogu li da uče jedna od druge. Šta bi bila ideja kolektiva u savremenom kontekstu – predstavljačka vizija budućeg društvenog ideala kroz jezik distopije/utopije ili bavljenje društvenim životom kao proizvodnjom i sredstvom izražavanja? Nadamo se da će selekcija odgovoriti bar na neka postavljena pitanja.

Utorak, 11. decembar

Postavka izložbe Slike iz filma koji nedostaje: obećanja Nove Forme u Velikoj galeriji Doma kulture „Studentski grad“ koja prati festival. Izložba gostujućih kustosa iz Španije Marije Jorio i Rafaela Kuomo predstaviće nevidljivi Treći film – istoriju kino-klubova i amaterskog filma u Tunisu. Imaćemo jedan novi, sveži uvid u amaterski film iz tzv. „trećeg sveta“. Poredićemo ga sa drugom izložbom postavljenom u prostorijama Akademskog filmskog centra DKSG – izložbom sećanja na zaboravljeni festival IF STAF – međunarodni festival studentskog amaterskog filma – koji je Akademski kino-klub (danas Akademski Filmski Centar) organizovao od 1970. do 1974. u Beogradu. Ovu izložbu postavljaju stari kinoklubaši: Sava Trifković, Ivko Šešić i Nikola Đurić.

Sreda, 12. decembar

Otvaranje festivala. Organizacioni tim je spreman. Milan Milosavljević, Ivan Velisavljević i Marija Kovačina zajedno sa timom zaposlenih Doma kulture „Studentski grad“ (DKSG) dočekuju goste festivala koji dolaze sa svih strana sveta. Atmosfera je užurbana ali festival može da počne. Prostorije Akademskog filmskog centra postaje mesto susreta. Velika i Mala sala Doma kulture, kao i Velika i Mala galerija će narednih četiri dana biti ispunjene pored takmičarskih programa, pratećim regionalnim programom alternativnog filma i videa u kuratorstvu Grega de Kjura, revijalnim programom iz Oberhauzena, retrospektivom austrijske andergraund filmske scene, programom aktivističkog filma iz Meksika, kao i brojnim autorskim prezentacijama. Pored projekcija i izložbi, tokom dana održavaće se radionice virtuelne realnosti sa gostima iz Trsta, debatni programi, a uveče koncerti.

Četvrtak 13. decembar

Gosti iz Marseja su uspeli da stignu sa svojim programom.

Autori čine umetnički duo Doplgenger iz Beograda koji je selektor ovogodišnjeg međunarodnog programa Alternative Film/Video festivala (12-16. decembar 2018. u DKSG)