Recept za oživljavanje posustale privrede

Greg Smit, direktor ekonomskog razvoja gradića, skinuo je rezu s kapije zatvora koji je prazan od kada je izgrađen pre dve godine. „Ovo je grad koji umire,“ rekao je, „Kompanije se ovde bore da prežive kao da za njih ne postoji sutrašnjica. Međutim, postoji solucija koja bi pomogla nama, Sjedinjenim Državama i svetu. Možda je to inicijativa koja je unapred osuđena na propast, ali moramo da pokušamo.“ Zatvoreni izlozi prodavnica u Hardinu potkrepljuju tu priču. Zatvor je izgrađen s ciljem da se otvori 150 novih radnih mesta u gradiću zahvaljujući privatnim obveznicama od 27 miliona dolara i može da primi 464 zatvorenika. Međutim, dve godine nakon što je izgrađen, pojavila se opasnost da ta ogromna investicija postane beskorisna zbog žestokog spora između Hardina i guvernera Montane, koji tvrdi da ta insitucija nije potrebna uprkos tome što postoje novi planovi da se na nekoliko kilometara odatle izgradi zatvor od 371 milion dolara sa 1.800 kreveta.

Džon Sengar, koji vodi prodavnicu auto delova u Hardinu, predstavio je ovu zamisao nakon što je saznao da je Obama objavio da će do januara sledeće godine ukinuti zatvor u zalivu Gvantanamo, u kojem trenutno ima 240 zatvorenika. „Mi ne želimo teroriste ovde, ali ćemo na kraju učiniti sve što je potrebno da otvorimo zatvor i pokrenemo stvari s mrtve tačke.“ Gradsko veće je jednoglasno odlučilo da dobrovoljno ponudi svoj zatvor za smeštaj zatvorenika iz Gvantanama koje je Donald Ramsfeld, tadašnji šef Pentagona, nazvao „najgorima među najgorima“ i poslalo pismo Beloj kući u kojem je predstavilo svoj slučaj. Smit je rekao da je u igri važan princip i da je opasnost preuveličana. „Ne možemo da se u strahu povlačimo pred teroristima. Ako ih se ceo svet boji, nisu li oni onda odneli pobedu? Što se mene tiče, oni bi predstavljali veći razlog za zabrinutost da su ubice ili silovatelji. Zatvorenici iz Gvantanama uglavnom su organizatori. Nisu oni ti koji aktiviraju bombe, za njih to rade drugi ljudi. Deo ovdašnjih stanovnika je rekao da bi radije da ovde dođu teroristi nego siledžije.“

Bob Viting, lekar u penziji, rekao je: „Objekat je bezbedan. Druga stvar u vezi sa Hardinom jeste ta što ukoliko zatvorenici pobegnu nemaju gde da se sakriju, jer će strčati od okoline. Ovde nemamo baš veliku crnačku populaciju.“ Međutim, ne slažu se svi stanovnici gradića sa ovim mišljenjem. Sal Lederman iz prodavnice odeće je rekao: „Ne trebaju nam ovde teroristi. Imamo rafinerije i bićemo prvi koje će zbrisati s lica zemlje. Oni treba da budu smešteni negde odakle, ako pobegnu, moraju da plivaju sto kilometara.“