Direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju: Istorija pokazuje da ni najrigidniji režimi nisu imuni na promene

– Promena je jedan od fundamentalnih pojmova u društvenim naukama i humanistici, koji se intuitivno čini razumljivim sve dok ne pokušamo da ga precizno definišemo. Ključna pitanja koja se postavljaju u vezi sa promenom uključuju: Šta čini promenu? Kada je promena moguća i da li je uvek poželjna? Da li ljudi žude za sigurnošću i stabilnošću ili je „ljubav prema promeni slabost i nesavršenost naše prirode“? Konferencija otvara prostor za promišljanje prirode promena, njihovih uzroka i posledica, kao i uloge ljudskog delovanja u pokretanju društvenih promena. Razmatraćemo kako društveni i politički pokreti, revolucije i tehnološke inovacije doprinose promenama u društvu i kako se nositi sa izazovima koje promene donose. Društveni segmenti su tako složeno međusobno povezani da naizgled mala promena pravila može pokrenuti lančanu reakciju koja se prenosi kroz celokupno društvo. Tokom konferencije ćemo se baviti svim ovim pitanjima kroz multidisciplinarni pristup, okupljajući istraživačice i istraživače iz celog sveta kako bi razmenili ideje i stanovišta o prirodi, uzrocima, i posledicama društvenih i drugih promena – kaže sagovornica Danasa.

Najznačajniji moment ove konferencije je dodela počasnih doktorata trojici izuzetnih značajnih globalnih intelektualaca koji su, napominje, svaki na svoj način i teoretičari poželjnih promena.

– Laureati su Aksel Honet, profesor humanistike na Univerzitetu Kolumbija, ključna figura „treće generacije“ Frankfurtske škole i savremene kritičke teorije; Džonatan Volf, profesor vrednosti i javne politike na Oksford univerzitetu, specijalizovan za teorije javne politike i poznat po savetovanju britanske vlade o brojnim inicijativama za socijalnu pravdu i Etjen Balibar, profesor emeritus moralne i političke filozofije na Univerzitetu Pariz X i Univerzitetu Kolumbija, jedan od najznačajnijih francuskih mislilaca.

*Kako biste taj pojam – procese promene – okarakterisali unutar ovdašnjeg društveno političkog konteksta? Koje su to konstante koje bi ga mogle definisati i opisati u poslednjim decenijama?

– Procesi promene u našem društveno-političkom kontekstu često su kompleksni i nepredvidivi. Teško ko je mogao predvideti pad Berlinskog zida, a još manje se očekivalo da će se na jugoslovenskom prostoru voditi tako krvave borbe kakve smo doživeli. Mi smo proživljavali, a sasvim sigurno još uvek živimo tranziciju iz socijalizma u kapitalizam, borbu za demokratizaciju, kao i stalne političke i ekonomske turbulencije. Takođe, tu su i napori ka integraciji u Evropsku uniju, koji donose specifične izazove i dinamike promene.

*Međunarodna konferencija se održava u Beogradu u sred postizbornog „cirkusa“, gde preovladava očiglednost pokušaja da se spreče promene. Kako vidite aktuelne procese?

– Aktuelni politički procesi u Srbiji odražavaju duboku polarizaciju između ne samo vlasti i opozicije, kao i između različitih društvenih grupa. Postizborni period često je obeležen optužbama za neregularnosti, manipulacije i pritiske na birače. Mnoga istraživanja pokazuju da je Srbija na silaznoj stazi kada je u pitanju stanje institucija i demokratski kapacitet. Pokušaji da se spreče promene dolaze kroz kontrolu medija, zloupotrebu državnih resursa i izostanak fer političke borbe, kao i manipulaciju civilnim sektorom. Međutim, u Srbiji i dalje postoji građanska scena koja se bori za socijalna prava, transparentnost i odgovornost institucija i demokratske procedure, što ukazuje na postojanje želje i potencijala za promene. Tome ćemo svakako intenzivnije svedočiti u narednom periodu.

*Da li su u Srbiji uopšte moguće promene, ako imamo u vidu karakter aktuelne vlasti?

– Promene su uvek moguće i ne samo to, one su neminovne. Pitanje je samo brzine promena i postojanja dovoljne mase da bi se promene izvele. Istorija pokazuje da ni najrigidniji režimi nisu imuni na promene, naročito kada postoji snažna volja građana i građanki za promene. Promene u Srbiji 2000. su se dešavale na zakasnelom talasu liberalizacije političkog života i otvaranju mogućnosti za demokratizaciju države. Sada je globalna situacija daleko nepovoljnija po liberalnu demokratiju i nužno je tražiti nove modele demokratskog funkcionisanja. Na tom tragu, u IFDT eksperimentišemo sa građanskim skupštinama kao specifičnim modelom participativne demokratije, verujući da u ovakvim izazovnim uslovima možemo kreirati uslove za neku prečicu ka boljem demokratskom uređenju zasnovanom na kombinaciji reprezentativne i participativne demokratije. Do sada smo organizovali desetak ovakvih foruma koji su značajno osnažili građane i građanke u verovanju da je njihov stav važan i potreban za donošenje boljih odluka.

*Da li su ovde izbori, kao svuda u iole normalnim i demokratskim državama, način za promene?

Izbori bi trebalo da budu osnovni mehanizam za demokratske promene, ali u Srbiji su često obeleženi nepravilnostima, manipulacijama i zloupotrebom resursa. Da bi izbori zaista postali način za promene, neophodno je osigurati da budu slobodni i pošteni. To uključuje transparentan izborni proces, fer medijsku zastupljenost svih kandidata i kandidatkinja, nezavisne institucije koje nadziru izbore i zaštitu prava birača. Bez ovih uslova, izbori postaju formalnost koja ne odražava stvarnu volju građana. Ali kao i u svakoj nedovršenoj državi, građani i građanke se moraju izboriti za institucije, pa i instituciju demokratskih izbora.

*Kakva je uloga a kakve su obaveze građanki i građana u sistemu poput ovdašnjeg, odnosno koliko su zaista nemoćni pred političarima da izvedu promene?

– Uloga građana i građanki u sistemu poput srpskog je ključna za pokretanje promena. Građani nisu potpuno nemoćni, iako se ponekad može činiti da su političari nedodirljivi. Građanski aktivizam, učešće u udruženjima građana, društvenim pokretima, lokalni i nacionalni protesti, peticije i drugi oblici participacije mogu značajno doprineti promenama. Važno je da građani budu informisani, organizovani i solidarni u svojim naporima da zahtevaju odgovornost od političara. Takođe, građani imaju obavezu da učestvuju u izborima i drugim demokratskim procesima, jer je to jedan od načina da utiču na promene, ne isključujući i ove druge pomenute oblike angažovanja.

*Kako vidite građansku neposlušnost kao način otpora pred onima koji sprečavaju promene i, imajući u vidu aktuelnu situaciju, mislite li da je takav način borbe za promene uopšte moguć?

– Građanska neposlušnost može biti moćan alat otpora protiv represivnih režima i blokiranja promena. U Srbiji, građanska neposlušnost se može manifestovati kroz različite forme, uključujući proteste, bojkot proizvoda i usluga, nenasilne blokade i druge oblike direktne akcije. Ovi oblici otpora mogu skrenuti pažnju na društvene nepravde i mobilisati širu javnost. Međutim, uspeh građanske neposlušnosti zavisi od organizacije, koordinacije i spremnosti građana i građanki da se suoče sa potencijalnim posledicama, kao što su represija ili kazne. Do sada je takva koordinacija izostajala, čak i kada smo se suočili sa strahovitim događajima prošlog maja. Energija građana i građanki za promene nije kanalisana na pravi način, da pritisne institucije i stoga i promene u onim zaista važnim oblastima za naš svakodnevni život, kao što je obrazovanje, izostaju.