Spisak lojalnih i ucenjenih ili naslednici Tesle, Pupina i Milankovića: Ko su redovni profesori na listi podrške Srpskoj naprednoj stranci?

Prema tumačenju tih medija na spisku podrške vlasti je više od 2.000 „najumnijih Srba“, a ispred značajnog broja imena i prezimena piše da su profesori univerziteta.

Zanimljivo je da, za razliku od ranijih lista, uz neka imena sada stoje odrednice da su rektori, dekani, prorektori ili prodekani, ali bez navođenja univerziteta i fakulteta na kojima vrše te visoke funkcije.

– To ukazuje da je bilo važno da uz imena i prezimena piše profesor doktor, a vrlo verovatno je da iza mnogih od tih imena stoje profesori sa privatnih univerziteta za koje javnost nikad nije čula. Ali ako stavite samo profesor dr bez navođenja ustanove to daje veću težinu – komentariše Dalibor Petrović, profesor Beogradskog univerziteta (UB) i predsednik Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

Dodaje da na listi nije video puno profesora UB, ali ono što brine je da su rektori svih glavnih državnih univerziteta, sem Beogradskog, dali podršku vlasti.

A to, kaže, ukazuje na jednu vrstu sprege sistema sa rukovodstvom većine državnih univerziteta u Srbiji što je problematično.

– Naravno da svaki od univerziteskih profesora ima pravo na politički angažman i tu ne treba stavljati nikakvu branu ni sa jedne, ni sa druge strane, jer to i nama daje slobodu i za opoziciono i za bilo kakvo drugo delovanje van univerziteta. Ali ako „glave“ državnih univerzitetskih kuća listom daju podršku vlasti to govori da postoji jedna vrsta sprege i uticaja koji prevazilazi saradnju univerziteta sa institucijama koja bi trebalo da bude prirodna – smatra Petrović.

To što na spisku potpisnika podrške Aleksandru Vučiću i njegovom režimu nema Vladana Đokića, rektora Univerziteta u Beogradu, za Branimira Jovančićevića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu i potpredsednika DS-a, pozitivna je stvar, „bez obzira što rektor UB ne spada u grupu velikih boraca protiv diktature u kojoj živimo“.

Jovančićević kaže da na iznenađujuće dugačkom spisku redovnih profesora nije video imena koja u akademskoj zajednici slove za ozbiljne naučnike i univerzitetske radnike.

– Što zapravo pokazuje da je velika grupa nazovimo akademskih građana i profesora to postala zahvaljujući sistemu u kome žive. U svim vremenima smo imali dekane i rektore koji su to bili zahvaljujući političkim sistemima koji su u tom trenutku bili aktuelni. Zna se kako je Senat izgledao u Miloševićevo vreme. Bez obzira što procedura za izbor dekana prolazi na jedan demokratski način, ipak neki fakulteti gledaju da izaberu dekana koji je pri vlasti da bi finansijski bolje prolazili – kaže Jovančićević.

Upitan da li to znači da će kada se vlast promeni, u rukovodećim organima fakulteta biti ljudi koji su sada na suprotnoj strani političkog spektra, naš sagovornik odgovara:

– Nisam nimalo subjektivan ako kažem da to nije karakteristika ove druge kategorije kojoj i sam pripadam. Mi nikada nismo pripadali osvetoljubivoj grupaciji. Kao potpredsednik DS-a mogu da kažem da ćemo biti osvetoljubivi prema onima koji su činili krivična dela i učestvovali u velikim korupcionaškim aferama, ali ne i prema kolegama koji su te funkcije prihvatali na način koji nije u potpunosti akademski, ali nije nosio sa sobom krivična dela i neke krupne prekršaje – navodi Jovančićević.

On veruje da će se u budućem demokratskom sistemu, za koji se nada da će doći što pre, situacija prirodno promeniti.

– Dakle, ne zato što ćemo mi nekoga da jurimo i smenjujemo, već će ti ljudi koji podržavaju ovaj autokratsko-diktatorski režim, shvatiti da ne pripadaju jednom normalnom demokratskom sistemu, pa se neće ni kandidovati na svojim fakultetima za visoke funkcije – ističe Jovančićević.

On napominje da je ambijent u kome vlada Aleksandar Vučić iznedrio mnogo dekana kakve danas imamo, ali ne na svim fakultetima.

– To svakako ne može da se kaže za sadašnji Biološki, Fakultet za fizičku hemiju, Fizički, Matematički, Hemijski… to su fakulteti koji nisu podlegli ovakvom lošem ambijentu. A znate zašto? Zato što su to fakulteti koji imaju jake kriterijume i na kojima redovni profesor ne može da bude svako. Da bi bio izabran za redovnog profesora takav čovek treba da ima ozbiljne reference što se tiče broja radova u međunarodnim časopisima i citiranosti. Na ovim fakultetima se biraju redovni profesori sa 40 radova. A tamo gde se redovni profesor postaje sa pet objavljenih radova imate značajan društveno-politički imput i to je razlog zašto sa takvih fakulteta imate dekane koji potpisuju ovakve podrške autokratsko-diktatorskom režimu – smatra Jovančićević.

Nasumičan pregled spiska sa imenima redovnih profesora pokazuje da među potpisnicima ima onih koji su sa državnih univerziteta, ali i dosta imena sa privatnih visokoškolskih ustanova.

– Mi moramo da razumemo da su profesori privatnih univerziteta, od kojih su mnogi vrlo sumnjivog i lošeg ugleda, danas potpuno integrisani u sistem Republike Srbije i njene institucije. Profesori privatnih univerziteta sede u akreditacionim telima, u ministarstvima, njihovi bivši studenti su deo naših institucija i često su u poziciji da propisuju standarde i norme nama sa državnih univerziteta koji imamo veći ugled – ukazuje Dalibor Petrović.

On smatra da je to posledica dvadesetogodišnje normalizacije katastrofalnog privatnog obrazovanja i njihovih nosilaca, pa ga ne čudi da postoji jedna vrsta saradnje i podrške aktuelnom režimu.

– Jer svaki nepristrasan režim prvo što bi uradio kada je reč o visokom obrazovanju je preispitivanje funkcionisanja tih institucija. Ovde očigledno postoji jedna vrsta uzajamne sprege – kaže Petrović.

On napominje da na spisku nema puno profesora koji doprinose međunarodnom ugledu nauke i visokog obrazovanja Srbije i da je to ključni razlog zbog čega nisu navođene institucije jer bi se, u suprotnom, taj spisak potpuno omalovažio.

– Ovo je jedna vrsta predstave, kao što smo već navikli da u predizbornoj kampanji imao predstavu nečega što nije realnost. Ovo je sada jedna vrsta predstave podrške univerziteta ili dobrog dela visokog obrazovanja predsedniku, ali kad se bolje pogleda i analizira vidi se da tu nema nosilaca ugleda visokog obrazovanja i nauke u Srbiji – navodi Petrović.

Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, kaže da „uvek treba gledati i svetliju stranu – koliko akademika, profesora, lekara i drugih intelektualaca nije potpisalo ovu podaničku listu podrške diktatoru“.

– Pozicije rektora i dekana znači da su partijski ili režimski dobijene i ako su do sada bili spavači po javnom angažovanju, sada su morali da pokažu lojalnost. Tu ima i ucenjenih i kupljenih ljudi, da li pozicijama ili privilegijama. Takođe, ovo pokazuje i strah aktuelnog diktatora čiji se lični ugled i ugled njegove partije srozao na najniže grane, te koristi javne ličnosti da ga podrže pred izbore. Ovo je čista demonstracija straha i gole borbe da ostanu na vlasti nakon izbora – komentariše spisak podrške SNS-u Vladan Čokić.

Prema njegovim rečima, neki od potpisnika su nedavno dobili i direktorska mesta.

– Treba podsetiti svu tu šačicu lojalnih akademika i profesora da titule ne čine samo znanje i umeće, već i javni ugled koji nije čin političke podobnosti, jer se onda postavlja pitanje kako su oni stekli svoje akademske titule i pozicije u akademskim institucijama. Da li podaništvo aktuelnoj vlasti ide uz akademsko zvanje? I koga podržavaju: interesnu instituciju vlasti ili diktatora koji se ničim nije bavio u životu sem prodavanja magle narodu? Da li podržavaju kolegu akademika ili ratnog huškača u prezaduženoj zemlji ogrezloj u korupciji, sa poražavajućim natalitetom i kontinuiranom emigracijom – pita Čokić.