Referendum o Ustavu može da podigne izlaznost na izborima

Jedna od mogućnosti za to je, kako se može čuti na političkoj sceni, da se uz redovne izbore na svim nivoima naredne godine organizuje i referendum na kojem bi se građani izjašnjavali o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Time bi vlast, kako se pretpostavlja, smanjila pad izlaznosti, jer bi se građanima ukazivalo na važnost izmene najvišeg pravnog akta države u kojem građani treba da učestvuju.

Da li je ovaj scenario moguć i da li ga očekuju pitali smo naše sagovornike koji su se proteklih meseci, pa i godina, najviše bavili izmenama Ustava. Katarina Golubović, izvršna direktorka Komiteta za ljudska prava (JUKOM), i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, smatraju da je ovakav scenario moguć. Boljević međutim ne može trenutno da proceni da li bi to bilo dobro ili loše jer je suviše nepoznanica.

– Takođe ne znam šta bi sve moglo da se stavi kao referendumsko pitanje. Da li samo pravosuđe ili još nešto – kaže Boljević.

Golubović ukazuje na to da takav scenario obezbeđuje izlaznost glasača.

– Ipak, ustavno pitanje postaje sporedno i uzgredno. Niko neće otvoriti debatu o ovom pitanju, niti se truditi da predstavi građanima reforme u pravosuđu. Prosto za tim neće biti potrebe. Dobiće se instrukcija da je jedno „Da“ na posebnom papiru nešto za šta se zalaže nekoliko partija čiji glasači postaju kreatori Ustava – objašnjava Golubović.

Izmene Ustava u oblasti pravosuđa na kojima je radilo Ministarstvo pravde nedavno su kao predlog vlade stigle do skupštinskog Odbora za ustavna pitanja koji je usvojio predlog Vlade Srbije. Članovi Odbora su se saglasili da su ispunjeni formalni uslovi za nastavak procedure, jer je predlog stigao od ovlašćenog predlagača i u ispravnoj formi. Vladin predlog biće upućen poslanicima na izjašnjavanje, nakon čega će, ako ga prihvate, krenuti procedura za promenu Ustava donetog 2006. U predlogu koji je dostavljen Odboru, navedeno je samo koje bi odredbe koje se odnose na pravosuđe trebalo promeniti, kao i da je cilj jačanje vladavine prava i usklađivanje sa evropskim pravnim tekovinama.

Ministarka pravde Nela Kuburović je obrazlažući vladin predlog navela da se u njemu nalazi „ono što je zahtevano od Srbije a odnosi se na smanjenje uticaja zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca“. Ona je dodala da bi izmene trebalo da promene i postupak imenovanja članova Visokog saveta sudstva, kao i da preciziraju ulogu Pravosudne akademije.

Međutim, najveći deo stručne javnosti smatra da se izmenama ne smanjuje uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca.

Koraci

Kako će izgledati ustavni amandmani nije poznato, ali ono što sledi posle sednice Odbora, održane u junu, jeste da vladin predlog treba da dođe do narodnih poslanika, koji treba da ga usvoje dvotrećinskom većinom glasova, kako bi se uopšte pristupilo utvrđivanju budućih amandmana.