Predstavnici španske firme Refisa, prošle nedelje su u Priboju potpisali ugovor o zakupu 5000 kvadratnih metara jednog od bivših pogona FAP, koji je sada vlasništvo nedavno formiranog preduzeća Slobona zona – Priboj. Ugovor je u ime Refise Balkan, koja se bavi proizvodnjom dvokomponentnih, plastično-metalnih, delova za vozove, potpisao Zoran Marković, predstavnik ove kompanije u Srbiji sa direktorom Slobodne zone Priboj Milisavom Šalipurom.
Tako će Španci postati prvi korisnici Slobodne zone, a očekuje se da oni u zakupljenom prostoru bivšeg pogona FAP- Preseraj, do kraja marta ove godine, pokrenu proizvodnju polijesterskih delova za maske i enterijer vozova za rusko i špansko tržište. U Refisi u Španiji, radilo je i prošlo obuku dvadesetak radnika iz Priboja i oni će započeti proizvodnju u Priboju i obučiti još tridesetak radnika. Očekuje se da se u narednoj godini broj radnika udvostruči.
– U Priboju ćemo raditi elemente od polijestera, poluproizvode, koji će ići u Španiju na finalnu obradu, najavio je Zoran Marković, predstavnik Refise Balkan i dodao da očekuje dobru saradnju sa opštinom Priboj i oživljavanje proizvodnje što će dovesti do upošljavanja radnika. U vezi dolaska španske firme, predsednik pribojske opštine Lazar Rvović je rekao da je to početak jednog novog Priboja koji će u 2016. godini biti primer opštine koja je iz faze najnerazvijenije, prešla u opštinu koja je dobra za život i održiva.
Pomoćnik predsednika opštine Priboj Krsto Janjušević rekao je da će za nekoliko dana u saobraćaj biti pušten novi put ka Slobodnoj zoni, u družini od tri kilometra za koji su sredstva od 53 miliona dinara obezbeđena iz budžeta Republike Srbije.
U martu, kada je vlada odlučila da, bez nadoknade, na ime neizmirenih dugovanja, opštini Priboj ustupi jedan deo FAP-a, pribojska skupština je donela odluku o formiranju Slobodne zone Priboj i istoimenog društva sa ograničenom odgovornošću. Finska kompanija Sisu auto je u procesu privatizacije i najavljenog preuzimanja FAP-a, najviše interesovanja pokazivala upravo za ovaj pogon . Oni su prema najavama ministara i premijera već trebalo da započnu proizvodnju i uposle oko 600 radnika.
Poslednji radni dan
Poslednji dan u 2015. godini bio je ujedno poslednji radni dan za grupu od 125 radnika FAP koji su, u trećoj etapi, prihvatili uslove ponuđenog socijalnog programa. Ovoga puta najviše otpremnina prihvatili su zaposleni u administraciji u matičnom preduzeću. Sada u FAP-u radi oko 800 radnika.
Sindikat“ Sloga“ je bio protiv ponuđenog programa jer su u njega, kako oni pišu u svom saopštenju, nametnute opcije u suprotnosti sa Zakonom o radu, a koje se odnose na odazivanje na poziv poslodavca na rad , na odustajanje od podnetih tužbi, kao i odlazak iz FAP-a bez isplate zaostalih zarada i povezivanja radnog staža.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
