Reforma bez koncepcije, gimnazije bez suštinskih promena

Najveći broj dualnih profila se razvija u trogodišnjim srednjim stručnim školama, a prema podacima PISA testiranja, 87 odsto učenika koji idu u trogodišnje škole je funkcionalno nepismeno. Pa sad vidite kako će to biti razvojni faktor Srbije – kazao je Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, na nedavnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koji je bio posvećen reformi gimnazija.

Ivić je kazao da razvojni faktor može da bude visoko obrazovanje, a gimnazija je uvek bila najbolja škola u Srbiji i ona je glavni ulaz u visoko obrazovanje. Iz tih razloga, kako je istakao, proističe ogroman značaj gimnazija.

– Teško je reći kakvo je gimnazijsko obrazovanje i kakve rezultate daje jer nemamo nikakvo objektivno ispitivanje obrazovnih postignuća učenika u gimnazijama. Sadašnja matura ne daje te podatke, a PISA tesiranje pokazuje da su gimnazije ipak najbolje, jer je 13 do 17 odsto učenika koji pohađaju te škole funkcionalno nepismeno. To nije dobro, ali je bolje od svih drugih škola – naveo je Ivić.

On je kazao da, uprkos svim nepogodnim uslovima, izvestan broj gimnazija uspeva da održi visok nivo kvaliteta, navodeći kao svetle primere Karlovačku, Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Valjevsku i Desetu beogradsku gimnaziju.

Osvrćući se na poslednje promene gimnazijskog obrazovanja koje su započele 2017. godine Ivić je rekao da su one rađene ad hok i bez koncepcije, jer je godinu za godinom rađen plan i program za svaki razred, pa se, kada je urađen za prvi razred, nije znalo šta će biti u drugom, trećem i četvrtom.

– Nikakve koncepcije nema, ovde se vrše promene, a ne zna se u kom smeru idu što je apsolutna besmilica, jer ako nemate celinu ne znate šta će ta škola dati posle četiri godine onda je to impovizacija. Druga improvizacija je da se od dobre opteobrazovne škole došlo do 11 specijalizovanih tipova gimnazija ili odeljenja. Ne postoji nikakva specijalna nadarenost za istoriju, geografiju, biologiju, hemiju, audio-scenske umetnosti…Eventualno ima smisla da postoje jezička i matematička gimnazija, a za pojedinačne predmete učenici mogu da budu zainteresovani – istakao je Ivić, uz podsećanje da je prošle godine bilo 103 specijalizovana odeljenja koja je pohađalo 3.130 učenika, što je oko 20 odsto od ukupnog broja đaka koji se školuju u gimnazijama.

Ivić je kritikovao i to što promene u gimnazijama idu jednim tokom, a koncepcija buduće državne mature je potpuno odvojena dok je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kazao da je u startu trebalo postići dogovor sa fakultetima da li će i koliko vrednovati rezultate državne mature, a ne da se o tome razgovara na kraju tog projekta.

Markov se složio sa Ivićem da su promene u gimnazijama od 2017. rađene ad hok jer đaci i nastavnici nisu znali šta ih čeka naredne školske godine, a prva generacija koja iz reformisane gimnazije izlazi ove godine od starta nije imala udžbenike.

– Ideja te reforme, ako je uopšte tako možemo zvati, bila je da se poveća obuhvat učenika gimnazijskim obrazovanjem pa su po zamisli tadašnjeg ministra prosvete uvedena nova specijalizovana odeljenja. Planirana je i projektno orijentisana nastava čiji cilj je trebalo da bude da se uči za znanje, a ne za ocenu. Međutim, u praksi se projektno orijentisana nastava svela na izborne programe koji su doveli do velikih organizacionih problema, jer je bilo nemoguće podeliti učenike na veliki broj grupa, pa su na kraju mnogi đaci te programe birali onako kako su se opredeljivali njihovi drugovi i drugarice da se ne bi „razbijala“ odeljenja – istakao je Markov.

Kao drugi problem on je naveo to što se zamišljena projektna nastava u praksi svela na pravljenje prezentacija, a celu priču je dodatno obesmislilo ocenjivanje, jer je u mnogim školama aritmetička sredina ocena koje su učenici dobili iz izbornih programa iznosila i 4,5.

Uvođenje izbornih programa je, prema rečima Markova, dovelo do toga da učenici imaju i po sedam časova dnevno, a tokom perthodne dve školske godine i promena u načinu rada škola izazvanih pandemijom, dešavalo se da učenici pohađaju pet časova u školi, potom imaju sat vremena da stignu do kuće i potom sledi dvočas izbornog programa.

Markov je kazao i da su izmene nastavnih programa u gimnazijama bile kozmetičke, da oni nisu suštinski menjani, a izostale su međupredmetne korelacije.

Kao neka od mogućih rešenja da bi se gimnazijsko obrazovanje u Srbiji popravilo Markov je naveo smanjivanje broja učenika u odeljenju do 25, promenu postojećeg sistema ocenjivanja, te uvođenje eksternog ocenjivanja na kraju tromesečja i polugodišta.

– Zašto prosvetni zavodi ne naprave bazu testova iz koje bi profesori gimnazija periodično mogli da ih „povlače“? To bi mogao biti prvi korak ka obaveznom eksternom ocenjivanju – rekao je Markov.

U sličnom tonu je govorio i Rade Zejak, koji ima dugogodišnji staž u obrazovanju.

On je takođe kritikovao uvođenje novih specijalizovanih odeljenja, napominjući da ona pre rastaču sistem gimnazijskog obrazovanja nego što mu donose ugled. Zejak je napomenuo da nisu proučavani efekti izbornih programa i podsetio da su se neki roditelji bunili zbog toga što su samo dodatno opteretili đake.

Napomenuo je i problem kadrova koji predaju izborne programe u gimnazijama, od kojih neki nisu imali iskustva rada u školama dok su drugima poslužili da dođu do norme.

Zejak je rekao da je opravdan zahtev da se smanji broj učenika po odeljenju na 24, napominjući da se time otvara problem većih izdvajanja za kadrove.

– Ako bi se fond časova neposredne nastave povećao sa 20 na 22, odnosno sa 18 na 20 time bi se umanjili efekti smanjenja učenika u odeljenju – kazao je Zejak.