„Reforma“ dodatno opteretila đake

To se čulo na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti o stanju i perspektivama u domaćem obrazovnom sistemu i njegovoj ulozi u razvoju Srbije.

Govoreći u delu skupa koji je bio posvećen reformi gimnazija, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji Ivan Ivić je rekao da ne postoji nikakva reforma, već je reč o improvizovanim, ad hok promenama koje su uvođene godinu za godinom, bez unapred urađene koncepcije gimnazijskog obrazovanja.

Ivić je kritikovao postojanje 11 vrsta usmerenja koja trenutno postoje u gimnazijama.

– Nigde nema definisane sposobnosti za geografiju i istoriju, može da ima interesovanja za neke predmete, ali da je neko posebno nadaren je besmislica. Gimnazija treba da bude opšteobrazovna škola koja priprema učenike za nastavak školovanja u visokom obrazovanju, a trenutni sisem sa velikim brojem specijalizovanih usmerenja ruši koncepciju gimnazijskog obrazovanja – jasan je Ivić.

On je izneo primedbu da se koncepcija državne mature radi odvojeno od promena u gimnazijskom obrazovanju, uz opasku da „ne možete praviti koncepciju opšte mature ako ne znate kakva vam je gimnazija“.

Ivić je rekao da se u gimnazije upisuju najbolji kandidati, potkrepivši tu tvrdnju podatkom da je samo 15 odsto učenika iz gimnazija koji su učestvovali u PISA istraživanju funkcionalno nepismeno, dok u nekim trogodišnjim srednjim školama taj broj ide i do 85 odsto.

Međutim, zbog konfuzije koja vlada o državnoj maturu, Ivić je izneo bojazan da će, kada ona bude uvedena, rezultati biti loši.

Vojislav Andrić, dugogodišnji direktor Valjevske gimnazije, je podsetio da je Zajednica gimnazija Srbije još 2005. godine usvojila predlog promena u gimnazijskom obrazovanju i da je najveći deo tih zamisli ušao u Straregiju razvoja obrazovanja Srbije od 2012. do 2020. godine, ali da te ideje nisu realizovane.

Povećanje obuhvata učenika koji upisuju gimnazije, reforma planova i programa u korist veće izbornosti, visok stepen jedinstva nastavnih i vannastavnih aktivnosti, osavremenjavanje metoda rada, uvođenje jednosmenskog rada, akreditacija gimnazija, uvođenje ozbiljne državne mature….sve su to ideje iznete u pomenutom dokumentu koje su, prema Andrićevim rečima, predložili gimnazijski profesori.

– Nažalost, reforma koja je sprovedena nije uvažila naše predloge i daleko smo od onoga što je bila zamisao koncepta koji nije napravilo Ministarstvo prosvete, već Zajednica gimnazija Srbije, na osnovu sagledavanja vekovne tradicije naših gimnazija i savremnih oblika rada u gimnazijama u Evropi i svetu – kazao je Andrić.

Psihološkinja Snežana Opanković je prokomentarisala da joj je žao „što reformu gimnazija nije pravio Vojislav Andrić“, već za nju anonimni autori.

– Nisam uspela da dođem do informacije ko su autori. Pitala bih autore koje su im reference, jer ne vidim smisao onoga što je urađeno. Pitala bih takođe i kako su do toga došli, jer ne vidim proceduru, a rezultatom sam nezadovoljna. Ja bih u koncipiranju promena u gimnazijama pošla obrnutim redom, pitala bih kolege iz visokog obrazovanja šta je njima potrebno da izađe kao rezultat iz gimnazije da bi mogli efikasno da rade na fakultetu – istakla je Opanković.

Ona je citirala jednog kolegu rečima da je „svaka reforma počela time da su deca opterećena, a svaka se završila dodavanjem sadržaja i predmeta“.

– Bojim se da se to i sada desilo. Onaj ko pravi program mora da ima u vidu fond časova i šta u njega može da stane. Ne može da se trpa po sistemu što više, to bolje, čak i u najboljoj nameri. Adolescencija je jako burna faza u razvoju mladih i samo smo im još mi trebali sa trapavom reformom. Muče se dobra i talentovana deca, ona hoće da idu i u Petnicu, i da se bave sportom…imaju pravo da budu uspešna u svemu za šta imaju mogućnosti, imaju pravo na celovitost svoje ličnosti i mi bi trebalo da im pomognemo, a ne da pravimo fah idiote. Ako mi ne izvršimo racionalizaciju materijala sistemski i sistematično, deca će to da urade spontano i stihijski i jednog trenutka će dići ruke. Bojim se da će nam se to dešavati – rekla je Opanković.

Teškoće sa izbornim predmetima

Ivić je ukazao i na problem da su u gimnazije uvedeni takozvani izborni predmeti sintetičkog tipa, poput Jezik, mediji, kominikacija i Pojedinac, grupa, društvo, za koje niti postoje programi, niti ima osposobljenih predavača, a teškoća ima i u realizaciji.

– U tim predmetima uglavnom nema nastave nego učenici rade male projekte ili pišu referate što nije loše, ali je i tu problem ko će da vodi takav projekat kada su u pitanju složene teme koje izlaze iz kompetencija pojedinih nastavnika – kazao je Ivić.