Sve ih je više i sve su glasniji oni koji traže od Baraka Obame – pravnika sa Harvarda i advokata iz Čikaga, ovih godina „na privremenom radu“ u prestoničkoj Beloj kući – da ispuni predizborno obećanje i inicira reformu pravosuđa u zemlji koja mu je poverena. Ti zahtevi su učestali: upozorava se na urušavanje pravosudnog sistema, uz ocenu da taj trend poprima dimenzije „nacionalne sramote za društvo koje počiva na fundamentalnim principima jednakosti i ravnopravnosti“.
Ta tvrdnja uveliko je elaborirana na jednom nedavnom simpozijumu u Vašingtonu – uz dokumentovano pozivanje na niz konkretnih podataka i alarmantnih primera. S tim što neke od pomenutih, pratećih cifara (kako je rekao profesor T. Morison iz Arizone) „dovoljno govore same za sebe i upozoravaju da je došao apsolutno poslednji trenutak da se osvestimo i počnemo tim povodom nešto konkretno da činimo“.
SAD su po mnogo čemu ispred ostalog sveta, ali ta njihova globalna dominacija kao da nigde nije toliko izražena kao u što je slučaj sa brojem osuđenika na zatvorsku kaznu. U kategoriju „strogo poverljivo“ spada podatak o lokacijama svih velikih i malih, državnih i privatnih zatvora, ali je zvanična informacija o skoro 2,5 miliona njihovih štićenika – što je u odnosu na broj stanovnika (oko 310 miliona) procentualno daleko najviša stopa u svetu.
Amerikanci, naime, čine pet odsto svetskog stanovništva, ali na njih otpada čak 25 odsto (jedna četvrtina!) utamničenih žitelja naše planete. Ni to, međutim, nije sve: ovdašnji zakon nalaže „korektivni nadzor“ zatvorenika koji su uslovno oslobođeni ili pomilovani tokom – što onima iza brave pridodaje još nekih pet miliona osoba. A, to, sve zajedno, dovodi, pored ostalog, i do astronomskog budžetskog izdvajanja od 68 milijardi dolara za lokalne, regionalne i federalne vlasti u ovoj godini.
„Začuđuje da demokratija usredsređena na ograničavanje državne vlasti, daje takva ovlašćenja svojim pravosudnim organima. Nažalost, u poslednjih 40 godina američki političari i zakonodavci, na svim nivoima, opterećeni su predubeđenjem da bi korekcija kaznene politike – smanjenjem broja osuđenika koji se šalju iza rešetaka -predstavljala za njih političko samoubistvo“, konstatovao je nedavno, tim povodom, londonski Ekonomist.
U tekućim sučeljavanjima sa novim ekonomskim i političkim realnostima, međutim, i ta mantra počinje postepeno da se koriguje. Pritisnuta povećanom nezaposlenošću i ostalim što se na to nadovezuje, izborna baza počela je, pored ostalog, da upozorava Vašington na neefikasnost i kontraproduktivnost dosadašnje politike drakonskog utamničenja.
Početkom novembra, sa izbora za Kongres i trećinu guvernera u 50 saveznih država, stići će prvi signal koliko su ta upozorenja urodila plodom. U međuvremenu, vredan je citiranja još jedan deo izlaganja profesora Morisona, sa skupa u Vašingtonu, pomenutog na početku ovog teksta: „Naši propusti u rešavanju ozbiljnog problema sa milionima Amerikanaca iza rešetaka, učinili su da su pretrpane kazneno-popravne institucije u velikoj meri izgubile svrhu. U pojedinim slučajevima dramatično je ugrožena i bezbednost lokalnih zajednica u kojima se one nalaze, troše se desetine milijardi dolara – a sve to bez ohrabrujućih rezultata. Očigledno, vreme je za reformu sadašnjeg kaubojskog pravosudnog sistema“.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
