Zavod za socijalno osiguranje nova je institucija u pravnom sistemu Srbije. Formiran je prošle godine i njegova delatnost je zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Pokriva celu oblast socijalnog osiguranja – penzijsko-invalidsko, zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Zavod za socijalno osiguranje nova je institucija u pravnom sistemu Srbije. Formiran je prošle godine i njegova delatnost je zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Pokriva celu oblast socijalnog osiguranja – penzijsko-invalidsko, zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Zavod predstavlja vezu između naše države i svih drugih država sa kojima imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. Imamo 25 zaključenih sporazuma. Tu su skoro sve bivše jugoslovenske republike – kaže za Danas Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje Srbije.
Kredit Svetske banke
Svetska banka je pre nekoliko godina izdvojila sredstva za reformu penzionog sistema u Srbiji. Šta je s tim sredstvima?
– U ovim našim reformama, veoma važan je povoljan kredit Svetske banke koji je Srbija dobila 2005. godine za reformu penzione administracije. On iznosi 25 miliona dolara, dobijen je sa malom kamatom i grejs periodom od 10 godina. Predviđen je za promene u ovom sistemu, za poboljšanje administracije, smanjenje troškova i uvođenje centralnog registra, gde bi se u svakom trenutku znalo ko koliko uplaćuje za doprinose i osiguranici bi u svakom trenutku mogli da provere da li im poslodavci uplaćuju doprinose. Sve je ovo deo velikog reformskog procesa koji ne može da se završi brzo. Plan je da sve počne da se realizuje odmah, ali će stupiti na snagu u narednih nekoliko godina. Veliku ulogu imaće i Poreska uprava koja će s Fondom PIO morati da preduzme mere da se taj doprinos naplaćuje.
Kako funkcionišu sporazumi sa bivšim jugoslovenskim republikama i koji su najčešći problemi?
– Sporazume smo zaključili sa BIH, Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, jedino sa Slovenijom nemamo zaključen sporazum i to predstavlja veliki problem za naše građane koji žive u Srbiji a radili su u Sloveniji. S obzirom na to da Zavod nije funkcionisao četiri godine, mnogo je nagomilanih problema ali smo preduzeli mnoge aktivnosti kako bi oni bili rešeni. Do kraja aprila ili početkom maja u Zagrebu će se razgovarati delegacije Srbije i Mirovinskog zavoda Hrvatske, gde će se rešavati konkretni problemi. To će biti samo jedan od razgovora u nizu kroz koje će se rešavati problemi koji proizilaze iz sporazuma. Problem sa Slovenijom imamo već nekoliko godina. Mi smo im prošle godine predali Nacrt sporazuma o socijalnom osiguranju i insistirali da se što pre zaključi. Nažalost, sa njihove strane nije postojala dobra volja. Zbog nepotpisivanja tog sporazuma, naši građani koji su ceo radni vek proveli u toj državi ne primaju nikakvu penziju iz Slovenije i oni, sada, primaju penzije samo od Srbije i to u vidu nekakve akontacije. Mi ćemo i dalje insistirati i nadam se da ćemo ih ove godine privoleti da sednu za pregovarački sto i potpišu sporazum. Sa ostalim državama, bivšim jugoslovenskim republikama, sporazumi su na snazi, ali ima problema u primeni. Uloga Zavoda, Fonda PIO i Nacionalne službe zapošljavanja jeste da naprave spisak gorućih problema koji se javljaju u primeni sporazuma i da s kolegama iz tih država sednemo i razrešimo ono što je sporno. Trenutno vodimo razgovore s Kanadom i Grčkom o potpisivanju sporazuma o socijalnom osiguranju, jer u tim dvema državama živi naša brojna populacija.
Reforma penzijskog sistema počela je zakonskim promenama 2001. godine i čini se da je zastala. Ponovo se najavljuje nastavak reformi. Šta je do sada urađeno i šta sledi?
– Sistem penzijsko-invalidskog osiguranja obuhvata oko milion i po penzionera i više od dva miliona koji rade i to znači da su problemi u toj oblasti veliki. Ono što moramo imati u vidu kad pričamo o reformama, jeste činjenica da je sve ono što nam se dešavalo u ekonomiji u prethodnom periodu ostavilo tragove i u penzijskom sistemu. Da podsetim samo na jednu raširenu pojavu – da doprinosi nisu uplaćivani. Sve je to doprinelo da se penzioni sistem nalazi u takvom stanju.
U poslednjih nekoliko godina neke stvari su se promenile. Pre svega, to se vidi u redovnosti penzija, njhovom redovnom usklađivanju s troškovima života. Imali smo veliku akciju povezivanja radnog staža svima kojima poslodavci nisu uplaćivali, zatim vraćanje javnog duga penzionerima u kategoriji zaposlenih i poljoprivrednika. Tako smo stabilizovali Fond PIO, ali se još u potpunosti ne finansira iz doprinosa. Više od 30 odsto sredstava daje država, a doprinosi obezbeđuju oko 65 odsto. Sve ove činjenice su nametnule nastavak reformi. Tu se planiraju aktivnosti na nivou Ministarstva rada i socijalne politike i Saveta za reforme penzijskog sistema Vlade Srbije. Plan je da se u narednom periodu donese strategija penzijskog sistema, koja će podrazumevati izmenu zakona koji regulišu ovu oblast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
