Zakoni se u parlamentu donose uglavnom po hitnom postupku, učešće građana u tome je minimalno, a procedura usvajanja zakonodavnih akata je izuzetno složena, tako da je mogućnost nadziranja tih procesa za najširu javnost gotovo nemoguća.
No, i pored preobimne legislative, parlament u proseku usvaja dva zakona dnevno. Usvojene norme vlast često ne poštuje, niti ih doživljava kao trajne i vrlo brzo po usvajanju nekog zakona pokreće se postupak za njegovu izmenu. Ove ocene, iznete na međunarodnoj konferenciji „Za odgovornu vlast u zemljama Zapadnog Balkana“, koja je održana tokom vikenda na Paliću, važe i za Srbiju, ali i za sve ostale zemlje pomenute regije. Čak i države koje su punopravne članice EU, poput Mađarske, Slovačke i Poljske, „boluju“ od iste zakonodavne bolesti, koju karakteriše netransparentnost i nezainteresovanost vlasti da zakonima zaista uredi život svojih građana, rečeno je na konferenciji, koja je okupila predstavnike nevladinih organizacija iz Mađarske, Poljske, Slovačke, Crne Gore, Makedonije i BiH.
Prema rečima politikološkinje Olivere Ristić, status pridruživanja EU u kojem se Srbija nalazi, uglavnom se doživljava kao obaveza da uvodimo identične zakone kakvi postoje u EU. Zakonodavni proces se svodi na puko prepisivanje i implementiranje i onih zakona koji ne odgovaraju našim potrebama i našim uslovima, smatra ona.
– Iako postoji mogućnost da i građani predlažu zakone, procedura je veoma komplikovana, zahteva se veliko stručno znanje, ali i prikupljanje čak 30.000 potpisa. Time se praktično onemogućava građanima da učestvuju u zakonodavnim procesima, a kasnije da ih kontrolišu, a time i vlast – navodi Olivera Ristić.
Timea Drinoci sa Pravnog fakulteta u Pečuju napominje da je transparentnost osnovni princip pravne i demokratske države, a ona zahteva osim stvarne vladavine prava i borbu protiv korupcije. Građani Mađarske, kao i gotovo svih zemalja Zapadnog Balkana, smatraju da je korupcija nedopustivo visoka i da su najkorumpiraniji političari, odnosno političke stranke.
Javnost
– Evropska unija počinje pregovore sa Srbijom baš oko reforme pravosuđa i policije, mada se kod nas u javnosti o tome skoro i ne govori. Zato mi ovom konferencijom želimo da otvorimo tu temu, koja je vrlo značajna za proces daljih evrointegracije Srbije – rekla je Snežana Ilić, koordinatorka Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
