Foto: pixabay/ JonasKIM
Koga ne mrzi da broji, izbrojaće dugih 19 godina od kada je u Zrenjaninu na snazi zabrana upotrebe pijaće vode zbog prekomernog prisustva arsena, gvožđa i još mnogo čega.
Koga ne mrzi da bude precizan, izbrojaće da je to ravno 228 meseci, odnosno blizu 7.000 dana (6.935). A s obzirom na to je danas Međunarodni dan vode, valja se podsetiti da Zrenjanin svoj problem sa vodom nije rešio. I da ovaj dan, kao i sve druge, dočekuje sa neispravnom vodom, bez odgovora građanima kada će iz slavina poteći upotrebljiva voda.
„Reč je o višedecenijskom problemu, sa kojim se u koštac uhvatila i trenutna vlast, a koji još uvek nije rešen. Nažalost, u našem gradu hiljade građana svakodnevno kupuju flaširanu vodu kako za piće tako i za kuvanje. Već 19 godina zrenjaninska voda nije za piće, a lokalna vlast je građanima pokušala da zamaže oči izgradnjom fabrike vode, koja je pokazala da su takve investicije samo mašina za uzimanje novca od svih. Naime, neuspeli projekat fabrike vode bio je samo način da se iz budžeta isisaju novci građana, a da problem pijaće vode još uvek nije rešen“, smatraju u GO Zajedno Zrenjanin.
Da problem pijaće vode, koja je problematična u većem broju mesta u Banatu i Vojvodini, treba rešavati regionalim vodovodom, ideja je koju sa više strana i odavno zagovaraju i pojedinci i brojne stranke u Zrenjaninu, među njima LSV i DSS.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš smatra da rešenje za problem nedostatka pijaće vode u Banatu nije izgradnja fabrika vode, već izgradnja regionalnog vodovoda po ugledu na rešenje iz Istre u Hrvatskoj.
„U Banatu imamo odlična izvorišta vode u okolini Kovina i Bele Crkve“, smatra Kostreš.
U Strategiji vodosnabdevanja Vojvodine, čiji je ekspert dr Božo Dalmacija, navodi se da je broj mesta za lošom pijaćom vodom naroito izražen u srednjem Banatu, zbog čega se kao rešenje predlaže regionalni vodovod.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je da se u rešavanje pitanja vodosnabdevanja uključi država.
– Neprihvatljiv je kvalitet vode za piće koji je zastupljen u Vojvodini. Oko 800.000 ljudi izloženo je takvoj vodi. Neophodna je državna strategija a potom međuopštinska saradnja, jer ne može se tako složen posao rešavati od naselja do naselja. Pogledajte primer Zrenjanina, koji pokušava da reši problem prečišavanja vode tako što će svi građani opštine plaćati da Zrenjaninci imaju prečistač, dok će ostali ostati bez prečišćene vode – kaže profesor Božo Dalmacija, autor Strategije vodosnabdevanja Vojvodine.
Poslednje informacije o prodatom pogonu Fabrike vode u Zrenjaninu, koga je kupila arapska firma Mettito, glase da se čeka građevinska dozvola kako bi novi vlasnik započeo dugo očekivanu i najavljivanu rekonstrukciju pogona.
U Gradskom odboru stranke Zajedno smatraju da je dosadašnje rešavanje problema pijaće vode u Zrenjaninu bilo sekventno i pogrešno, iz razloga što je reč o problemu koji se ne tiče samo grada Zrenjanina već celokupnog Banata.
„Smatramo da je regionalni vodovod, jedino pravo rešenje problema koji svakako ne bi smeo biti nerešen u 21. veku, potrebna je pijaća voda koja ispunjava evropske norme kavliteta. Iz tih razloga apelujemo ne samo na lokalne vlasti već i na više republičke organe da ovaj problem rešavaju za ceo region, investiranjem našeg novca u rešenje koje neće puniti privatne džepove stranih firmi, već da uz pomoć naših stručnjaka i državnih firmi reše ovaj gorući problem“, navode u stranci Zajedno.
Najteža situacija je, objašnjava profesor Božo Dalmacija, u srednjem i severnom Banatu. Tu je sastav vode najlošiji, zbog čega su vođene kampanje a đaci u školama obaveštavani da ne smeju koristiti vodu.
– Na listi prioriteta jeste prvo rešavati vode sa arsenom, a potom vode koje sadrže povećane koncentracije natrijuma i huminskih materija i koje na duge staze štete zdravlju. Naveli smo da treba dosta novca za rešavanje vodosnabdevanja Vojvodine, preko 1,5 milijarda evra – kaže profesor Dalmacija.
On podseća da je Srbiji dostupan novac iz Evropskih fondova za modernizaciju vodovodno-kanalizacionih sistema. Evropska unija je za radove kakvi su Vojvodini i Srbiji potrebni za ekološko uređenje voda stavila na raspolaganje 5,6 milijardi evra. Od te sume, čitavih 4,7 milijardi evra je namenjeno fabrikama za pripremu pijaćih voda i fabrikama za preradu otpadnih voda. Procena je da bi dve trećine bilo neophodno Vojvodini, a najviše srednjem Banatu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
