Škole glume, jezika, sporta, plesa, crtanja…funkcionišu kao privatna preduzeća i nisu pod ingerencijom Ministarstva prosvete. Nijedan državni organ ne proverava kvalitet programa koje sprovode, niti kvalifikacije onih koji sa decom rade, a kontroli podležu kao i sva druga preduzeća – mahom finansijskoj.
Po istom principu radi i škola glume „Stvar srca“ čiji je vlasnik Miroslav Aleksić uhapšen nakon što ga je više devojaka prijavilo za silovanje ili seksualno uznemiravanje.
Posle obelodanjivanja ove priče u javnosti zaštitnik građana Zoran Pašalić je uputio inicijativu Ministarstvu prosvete za izmenu važećih propisa iz obrazovanja, da nadležnost prosvetne inspekcije i pedagoškog nadzora, pored javnih i privatnih ustanova, bude proširena i na privredne subjekte koji se bave delatnošću obrazovanja.
Resorni ministar Branko Ružić smatra da rad privatnih preduzeća koja se nazivaju školama treba da se reguliše zakonski, jer ona nisu deo obrazovnog sistema.
Ružić je gostujući na televiziji N1 naglasio da je to interresorno pitanje koje mora da se reši, da se sagleda mogućnost da se tim školama koje se registruju kao privatna preduzeća u APR-u oduzme mogućnost da se nazivaju školom, akademijom i slično.
Psihološkinja i dugogodišnja koordinatorka Jedinice za zaštitu od nasilja u Ministarstvu prosvete Biljana Lajović objašnjava za Danas da su obrazovno-vaspitnom sistemu Srbije sve predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, domovi učenika, visoke škole i fakulteti (državni ili privatni), pod uslovom da imaju rešenje odnosno verifikaciju Ministarstva prosvete.
U tom slučaju one podležu svim propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.
– U to nisu uključeni klubovi, centri, školice čime god da se bave, čak iako je reč o nekoj edukaciji dece. Mnogi od njih su registrovani kao privredni subjekti, odnosno kao bilo koja firma, s tim što neki imaju u sebi šifru obrazovanja. Međutim, bez obzira na to, oni su izvan kontrole sistema obrazovanja. Podležu samo kontroli kao bilo koji drugi privredni subjekat, kao što su protivpožarna, finansijska, poreska. Ali u smislu toga ko radi sa decom i kakav program sprovode, Ministarstvo prosvete nema nikakvu nadležnost – kaže Lajović, napominjući da Ministarstvo nikad nije dobilo prigovor ili žalbu roditelja da u takvim „školicama“ nešto nije u redu.
Ona se slaže da bi trebalo jasno propisati šta može da se zove školom, jer, kako kaže, sam naziv škola nosi specifičnu težinu da je reč o ozbiljnoj ustanovi od opšteg društvenog interesa.
Smatra da bi u saradnji sa resornim ministarstvima (sporta, prosvete, kulture) trebalo definisati ko daje dozvolu za rad „školama“ glume, folklora, sporta…, ali i ko ih kontroliše, jer oni sada rade kao privatni privredni subjekti.
– Nije fer da se kaže da su svi oni isti pošto nisu, ali sam sigurna da bi mnogi koji rade kvalitetno voleli da budu deo sistema jer bi imali veću specifičnu težinu. Tačno je da bi imali i veću odgovornost i više obaveza, ali bi to bila i neka garancija za roditelje da su ovakve „škole“, centri ili studiji prepoznati od države – smatra Lajović.
Na pitanje kako povratiti poverenje roditelja koji posle dešavanja u Aleksićevoj školi glume strahuju za bezbednost svoje dece, ona kaže da roditelji moraju da imaju uvid šta se u tim „školama“ radi.
– To ne znači da će roditelj sve vreme da sedi pored svog deteta, ali ima pravo da prisustvuje časovima. Najproblematičnije u ovoj priči je to što roditelji nisu imali nikakvo pravo uvida šta se radi, ta vrsta netransparentnosti ne može da postoji u radu sa decom. Sugerisala bih roditeljima da porazgovaraju sa svojim detetom, da mu kažu da uvek može da im sve poveri, da posle časa ne pitaju samo šta ste učili, već kako ti je bilo, šta rade tvoji drugovi, da li ti je bilo prijatno, da li ti se nešto ne sviđa…Važno je da roditelji stvore atmosferu da se podrazumeva da dete ispriča šta mu se dešava, da se dete ničega ne stidi, jer problem sa decom iz pomenute „škole“ je što ih je bilo sramota – ističe Lajović.
Ona dodaje i da roditelji treba da insistiraju da tome da onaj ko njihovu decu uči stranom jeziku, košarci, rukometu ili nečemu drugom nije drugi tata i druga mama.
– Uvažavam svakog ko uči decu, ali nema razloga da se tim ljudima daje neverovatna težina i vrednost, jer oni ne mogu da budu drugi tata i druga mama – kaže Lajović.
Iz Ministarstva rada do zaključenja ovog izdanja Danasa nismo dobili odgovor da li i na koji način kontrolišu privatnike koji su vlasnici škola i centara koje se bave različitim vrstama edukacije dece.
Bez prijava
Škola glume „Stvar srca“ Miroslava Aleksića je registrovana 2004. godine kao produkcijska kuća, odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. U APR-u je Aleksić naveden kao zakonski zastupnik, a njegova supruga kao član društva sa 50 odsto kapitala. Prema pisanju medija, u poslednjih pet godina nisu vršeni inspekcijski nadzori nad radom ovog privrednog subjekta, niti je bilo prijava protiv Aleksića.
AŽC: Oštećenima i svedokinjama dodeliti zaštićen status
Autonomni ženski centar apelovao je na Više javno tužilaštvo u Beogradu da svedokinjama i oštećenima koje su preživele seksualno nasilje osumnjičenog Miroslava Aleksića, po službenoj dužnosti, dodeli status posebno osetljivih svedoka. Prema mišljenju ove organizacije, dodeljivanje tog statusa državu, odnosno organ koji vodi postupak, ne košta ništa, a žrtvama znači mnogo, jer im omogućuje da budu ispitane uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, odnosno upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, u posebnoj prostoriji. AŽC je zatražio i da se oštećenima koje nemaju mogućnosti da angažuju advokata u ovom postupku postavi punomoćnik po službenoj dužnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.