Iako u prihvatne centre u Miratovcu, uz samu granicu sa Makedonijom i u Preševo, poslednjih dana stiže manji broj izbeglica iz pravca Grčke i Makedonije, zbog hladnog vremena i snega, ovde i dalje vlada vanredna situacija. Temperatura je poslednjih dana bila u minusu i kretala se od minus pet do 12 stepeni preko noći.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– S obzirom da podaci pokazuju da je među onima koji poslednjih dana dolaze u Srbiju da bi nastavili put prema Austriji i Nemačkoj najveći broj dece, mi smo apsolutno mobilni u pružanju pomoći u hrani, odeći i lekovima – navodi za Danas Amet Halimi iz Crvenog krsta u Preševu.

Policijski podaci govore da je tokom vikenda registrovano između 800 i 1.200 izbeglica, a gotovo trećinu čine maloletna deca sa roditeljima.

– Reč je najviše o porodicama iz Sirije i Avganistana koje su do Srbije već prešle oko tri hiljade kilometara morem i kopnom. Vrlo dobro su upoznati sa aktuelnom situacijom oko njihovog zbrinjavanja. Zahvalni su na pomoći, ali bi što pre da nastave put ka Šidu i granici sa Hrvatskom – navode policijski izvori našeg lista sa mesta za registraciju u preševskom prihvatnom centru.

Lekari se suočavaju sa infekcijama disajnih organa kod dece i žena. Uočljiva je iscrpljenost od puta, neadekvatne ishrane, kao i nedostatak adekvatne zimske odeće i obuće. Težih slučajeva obolevanja od „zimskih prehlada“ za sada nema. Volonteri Komesarijata iz izbeglice, UNHCR, Crvenog krsta su maksimalno na usluzi izbeglim licima puna 24 sata u poslednjih osam meseci, a dnevno su zbrinjavali i po više od osam hiljada lica. Izbeglicama je sada dostupan i šalter za kupovinu autobuskih karata, a smanjen je i broj „divljih“ taksi i auto prevoznika, nakon što je smanjen i priliv ljudi.

Vlast i NVO partneri

Beograd – Izbeglička kriza je u Srbiji pružila priliku vlastima i civilnom društvu da ojačaju međusobne odnose kao istinski partneri i takav konsenzus treba postići i u nekim drugim pitanjima, rečeno je juče na konferenciji „Uloga države i civilnog društva u izbegličkoj krizi“. „To partnerstvo je izuzetno važno. Napravljeni su ogromni koraci i treba nastaviti tim putem prilikom rešavanja novih izazova“, ocenio je šef Predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Beogradu Hans Fridrih Šoder i dodao da je pre dva meseca u Srbiju dnevno stizalo 8.000 izbeglica, a da je sada taj broj četiri puta manji. Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić je rekao da niko, pa ni nemački kancelar Angela Merkel, nema punu sliku o tome šta će se događati u izbegličkoj krizi, ali da je Srbija spremna na „najgore i najmasovnije scenarije i situacije“.

FoNet

Sastanak ministara zapadnobalkanske rute

Zajednički do rešenja

Amsterdam – Predstavnici zemalja zapadnobalkanske rute – Srbije, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke i Holandije, kao zemlje predsedavajuće EU, dogovorili su se juče sa Evropskom komisijom da će raditi usaglašeno na rešavanju migrantske krize i da neće pribegavati jednostranim rešenjima. Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je učestvovao na ovom sastanku, istakao je da je ovakav zaključak sastanka sa EK upravo ono što je Srbija suštinski sve ovo vreme predlagala i tražila, a to je „da se svi moraju uzdržavati od unilateralnih mera i da sve što radimo moramo raditi zajedno“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari