Rehabilitovano 20 osoba

Od 2006. godine, posle donošenja Zakona o rehabilitaciji, leskovački Okružni sud primio je 41 zahtev za rehabilitaciju lica koja su osuđena ili na drugi način progonjena zbog političkih ili ideoloških razloga u toku i posle završetka Drugog svetskog rata ili u periodu od 1946. godine do danas. Predsednik Okružnog suda u Leskovcu Jovica Ilić ističe da je 2006. godine Okružni sud primio 22 zahteva, naredne 12, a do maja 2008. godine pristiglo je još sedam zahteva. Iz 2006. i 2007. godine ostalo je, precizira predsednik Ilić, nerešeno po osam, a iz 2008. godine pet zahteva.

Saopštenje kao optužnica

Nekadašnji predsednik Gradskog poglavarstva Leskovca Mihajlo Nikolić, prvi je sa liste iz saopštenja Vojnog suda pri leskovačkom području koji je osuđen na smrt zbog dela veleizdaje, špijunaže, pomaganja neprijatelju i mobilizacije ljudstva za neprijateljske redove. U pomenutom saopštenju, koje je objavljeno u Leskovcu 19. novembra 1944. godine, navedeno je 37 imena državnih neprijatelja koji su likvidirani. Na spisku pomenutog saopštenja nalazi se i Vera Prikić, koja je prilikom ulaska Nemaca u Leskovac, za vreme kapitulacije, ukazala prvu pomoć jednom nemačkom komandantu grada i lečila ga za sve vreme rata.

– Od ukupo podnetih zahteva, 34 se odnose na period Drugog svetskog rata, a u sedam slučajeva reč je o zahtevima za rehabilitaciju lica koja su progonjena iz ideoloških razloga posle 1946. godine. U tri slučaja, rehabilitaciju traže sama lica koja su bila proganjana, a u 38 slučajeva to čine njihova rodbina, jer su lica čiji se rehabilitacija traže pokojna – pojašnjava predsednik Ilić.

Odbačene krivične prijave

Jovica Ilić, predsednik Okružnog suda, ističe da ima pritisaka na Sud, ali to ne utiče na sudije da primenjuju propise i da rade po svojoj savesti. On dodaje da su krivične prijave podnete protiv pojedinih sudija odbačene. Ilić takođe naglašava da su vrata Okružnog suda otvorena za svakog ko želi da se uveri u rad delilaca pravde, jer nemaju razloga da bilo šta skrivaju od javnosti pošto je njihov rad podložan kontroli Vrhovnog suda.

U 14 predmeta, pored toga što se kao i u preostalim slučajevima traži da se odlukom utvrdi da su ništave pravne posledice osude, zahteva se i utvrđivanje ništavosti kazne o konfiskaciji imovine.
– Među licima čija se rehabilitacija traži osam je zanatlija (pekara, apotekara, berbera, rentijera), sedam službenika (predsednika opštine, potpredsednika…), šest zemljoradnika, šest radnika, pet industrijalaca i četiri trgovca – pojašnjava naš sagovornik.
– Sem beogradskog Okružnog suda, za rehabilitaciju je svugde podnet otprilike istovetan broj zahteva i do sada je polovina predmeta već rešeno – konstatuje naš sagovornik, dodajući da lica koja su osuđivana nisu imala ni pravo na odbranu, nije vođen zapisnik o postupku, nije ni bilo pismeno urađene presude, a nema pouzdanih dokaza da li su lica koja su donosile te odluke bile kvalifikovana.
– Naš sud nema nijednu presudu o osudi ljudi zbog dela veleizdaje, njihove osude narodnim neprijateljem zbog čega su osuđeni na najtežu kaznu – smrt. Sve to, razumljivo, otežava postupak, ali je naša ocena da je u konkretnom slučaju, u rešavanju ovih predmeta, Okružni sud efikasan – precizira Jovica Ilić, predsednik Okružnog suda u Leskovcu.
Leskovački Okružni sud, koji je prema zvaničnoj oceni Vrhovnog suda, među 26 okružnih sudova, tri godine bio prvi u Republici, a sade se nalazi na 11. mestu.
– Nama nedostaje dvoje sudija, ali to nije opravdanje da nam, na primer, još nisu rešeni pojedini predmeti iz građanske materije koji su u sudu od 2006. godine – zaključuje Jovica Ilić, predsednik Okružnog suda u Leskovcu.