Poslednjih godina u Crnoj Travi, u kojoj živi oko tri hiljade stanovnika, od kojih je većina davno zašla u „treće doba“, realizacija nekoliko planova za zaustavljanje ekonomskog sunovrata dala je samo polovične rezultate. Migracija nije zaustavljena, a očekivani povratak jednog broja Crnotravaca nije ostvaren.
Jedna od ideja, koja ima sve više pristalica, vezana je za eksploataciju planinskih reka. Za sada je, nažalost, sve samo u planovima, jer se čekaju jasni propisi u toj oblasti. Katastrom malih hidroelektrana, koji je Skupština opštine Crna Trava usvojila još 2007. godine, predviđena je gradnja 38 mini-elektrana različitog kapaciteta. Tako bi tri bile do sto kilovata, 11 bi imale kapacitet od 100 do 200, deset od 200 do 500 kilovata, a 14 elektrana imale bi iznad 500 kilovata instalisane snage, naravno, u zavisnosti od moći reka i ambicija vlasnika mini-elektrana.
Vlasina, Čemerčica i Gradska reka planirane su za podizanje mini-elektrana, a katastrom je određeno da se grade Crnoj Travi, ali i Gradskoj, Jabukoviku, Ruplju, Mlačištu, Ostrozobu, Gornjem i Donjem Garu, Brodu, Krstićevu i u drugim selima ovog planinskog kraja. Ukupna instalisana snaga elektrana biće 20.120 kilovata, sa godišnjom proizvodnjom od blizu 89,5 miliona kilovat-časova električne energije. Opština će besplatno obezbeti zemljište, dok će investitori sami finansirati izgradnju mini-hidroelektrana, koje će biti uključene u sistem Elektroprivrede Srbije.
– Nažalost, za sada je sve stopirano, jer se priprema nacrt novog zakona koji bi detaljnije trebalo da reguliše ovu oblast. Bilo je mnogo zainteresovanih, a dozvole za izgradnju mini-elektrana izdaje Ministarstvo energetike po složenoj proceduri, što je i razumljivo za ovu vrstu neimarskog poduhvata – kaže Slavoljub Blagojević, predsednik Opštine Crna Trava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
