Rekla sam zbogom ovoj Srbiji, ali ljubav prema državi je i dalje tu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tužna realnost Srbije. 🙁 Tek kad odeš iz Srbije shvatiš koliko neke stvari koji su ti bile luksuz postaju nešto normalno, obično.
   PS: Zar je moguće da ljudi na Malti ne znaju gde se Srbija nalazi? To je smešno. Nismo na drugom kraju sveta.

2. Devojci samo mozemo da se izvinemo sto je uopste rodjena u ovoj nasoj Srbiji. Bas me je ganula prica. Steta sto fakultet nije zavrsila, verovatno joj je isao odlicno do pre tri meseca kada je odlucila da ode na Maltu.

   1. Ako sam dobro procitao otac radi na malti 18 godina cudno mi je da mi je imao para da je skoluje. Mi koji radimo za po 300 evra u unutrasnjosti deca nam studiraju i zavrsavaju o roku uglavnom. A dobro verovatno tamo ima dobar posao radi 6/5 sati i zaradjuje 3000 eura. Sta vise reci to je to!

      1. Bravo,i ovde u ovoj,,jadnoj,, Srbiji , ako zavrsis pravi fakultet, tipa ETF, Ekonomija , PMF, IT , a ne menadzment,dizajn,arheologiju i sl.,mozes naci posao, koji se za nase uslove prilicno placa i omogucava da se u Srbiji pristojno zivi.E ,da ima jos mnogo toga da se uredi u ovoj nasoj zemlji-ima!

         1. #panter# možda se pravi fakultet dobro plaća u „krugu dvojke“. Kad odatle izađeš i sa pravim fakultetom imaš minimalac na račun a preko toga dodatak, pa ako ukupno stigneš do famoznih 500 evra na konju si.

3. Nazalost tako je.Vec sam51g u Nemackoj,sada sam u penziji i kada pricam sa decom koja su sada dosla oseca se gorcina kada pricaju u kojim su uslovima i protiskom radili!To su vecina mladi ljudi visoko obrazovani vole da rade i vole da vide da se njihovo rad i znanje postuje sto je ovde u Nemackoj normalno a u Srbiji izgleda nije glavnije je u Srbiji politicko opredeljenje!

4. Eh, sada mogu mirnoi da spavam, kada sam pročitao daje i Ljubica Stevanović, na Malti ili u Nepalu, doživela svoju neverovatnu sreću te nam je, u tu čast, otpevala svoju „Labudovu pesmu“?! Ljudi moji, dosadni ste sa tim patetičnim pričama o boigatstvu i sreći ljudi, koji su pobegli iz ove „propale države“. Ostavite ljude da uživaju.

   1. Nema razloga da mirno spavate. Ako pazljivo procitate sve price iz ove rubrike videcete da u stvari niko nije pobegao od „propale drzave“, jer sta je propalo moze i da se popravi ili ponovo napravi, vec od ljudi poput vas koji u toj propasti, kako sami kazete, uzivate.

      1. Kada sam rekao „Ostavite ljude da uživaju“, mislio sam da ostavite na miru Ljiubicu i njoj slične srećnike da uživaju u svojoj sreći. Ako nisu pobegli od „propale države“ već od „propalih ljudi“, postavio bih Vam pitanje, zašto ste takvi, zašto ljudi bećže od Vas? Ili se to odnosi na one druge? Vi ste verovatno dobri, da vas čovek „na ranu previje“?!

   2. Ako ti je dosadno što čitaš ostani i uzivaj ovde dok možeš.

   3. Baš mi je drago što ti možeš mirno da spavaš u ovom „zlatnom dobu“,. Inače, svakog imalo normalnog ovakva priča dirne i rastuži.

5. Kada neko napiše da zbog nedostatka novca nije završio fakultet , a ima 25 godina znamo o kome je reč.Šta je sa Danasom?
   Članak je blaziran.Gde je dotična aplicirala na Malti( sobarica, konobarica…časna su sva zanimanja)?Ne znamo ni šta je studirala.
   Neka prvo završi fakultet, pa nek priča o fakultetu.
   Pola moje mlade familije radi u inostranstvu i gadim se botova.

6. ovo veze s` vezom nema! Bio na Malti barem 15 puta! Jeste bogatije…ali ne za svakoga! A ono sto zaradis brzo i potrosis! Da u Srbiji valja—–NE VALJA ali…na zapadu bez 30 godina rada se neces skuciti! Da placam kiriju 1000 E NECU!!!

7. Ljubav prema domovini, prezir prema drzavi.

8. U ovoj priči najviše škripi da je zbog „nedostatka novca“ napustila studije. Moje dete samo što nije gladovalo, bilo na samofinansiranju i sufinansiranju, ništa nije imalo pa je završilo. Da se razumemo i ja moje dete teram da izađe iz ovakve države, ali priča da ljudi zbog finansija ne završavaju školu ne pije vodu. Nije bilo tačno ni pre trideset godina, nije ni sada. A otac na Malti, a tamo se bolje živi ali nije mogao da je školuje… Kaži dete pošteno da ti se smučilo više da učiš a nudila ti se lagodnija varijanta i to ću razumeti.

9. Ja sam se nakon 2 ipo godine vratio iz Nemačke u Srbiju i doveo svog poslodavca. To je bio najbolji mogući scenario za mene i moju porodicu, kao i za državu. Ovaj posao kojim se bavim polako širim i već imam firmu koja je vodeća na Balkanu.
   Odlazak naših ljudi u svet ima više faza, a ja sam stigao do druge, treća je kada si digao ruke od povratka kući i ostao tamo negde da radiš i živiš, dok je četvrta kada se penzionišeš, razboliš ili poludiš bez Srbije pa se jednostavno vratiš nazad:
   1. „da se operemo“ od krivice što smo otišli pa pljujemo po Srbiji kako je u svetu bolje obrazovanje, bolji zdravstveni sistem itd. U školama se manje uči, u Nemačkoj barem, najviše se polaže u nemački jezik jer Nemci slepo prate rangiranje zemalja po oceni maternjeg jezika, loše ocene svaljuju na migrante dok naša deca nakon dolaska u Nemačku imaju bolje znanje gramatike na kontrolnom nego mali Nemci, teška istina. Roditelji ne uče sa decom koliko se to radi kod nas, puštaju ih od prve godine da padaju, da se sami bore da ustanu, tako i u školi, dok mi guramo našu decu do braka misleći da im tako pomažemo. Jesu bolnice opremljene najsavremenijim aparatima, ali nedostatak doktora je očigledan, čekanje nakon zakazivanja na sistematski pregled kod lekara opšte prakse je oko 50 dana.
   2. da li ostati ili se vratiti? To je faza od prvog dana dolaska koja mutira. E tu mučiš sebe najviše, da li živeti u Srbiji u kojoj te ne puštaju da pređeš ulicu na pešačkom prelazu, gde nema parkinga i svi se parkiraju po trotoarima ispred zgrada. Tamo gde komšije bacaju đubre sa terase, gde ljudi pričaju sami sa sobom u autobusu, gde gradsko stambeno ne plaća sanaciju gde je nadležno nego dajemo iz svog džepa? Da li jesti plastično povrće i cele godine tugovati za srpskom slaninom, dimljenim mesom, kajmakom, pečenjem, rakijom, pljeskavicama iz fast fooda, za hlebom. Ili da li živeti u uređenoj zemlji u kojoj znaš će ti deca pričati samo tim jezikom gde trenutno živiš i rašće u toj kulturi. Srpska deca od 15-20god starosti u Nemačkoj imaju veliki problem, niko ih ne shvata u Srbiji i svi misle da im je lepo jer žive u Nemačkoj i obišli su pola sveta, a oni sami znaju kako ih Nemci doživljavaju, naša deca imaju manje prava od drugih nacionalnosti, video sam svojim očima da tursko dete sa istim ocenama upiše državni fakultet dok srpsko dete ne može.
   E kada uđeš u drugu fazu i shvatiš sve ovo, tu se zapitaš kako se vratiti i živeti bolje nego ranije, odnosno sa nemačkom platom u Srbiji. Od početka nesvesno kopaš kako da se vratiš, šta da pokreneš u Srbiji što radi u inostranstvu, kako da dovedeš svog poslodavca u Srbiju. Veoma je težak život u inostranstvu.
   Ova devojka je još u prvoj fazi i nadam se da shvatate da se debelo osvrće za Srbijom. Pozdrav!