Reklamiranje ili obmanjivanje: Kako nešto što nije lek može da “vodi ka trajnom izlečenju” od raka

Na sajtu firme koja ga distribuira navodi se da je ovaj preparat razvijen u saradnji sa kubanskim lekarima i naučinicima, te da je registrovan kod Ministarstva zdravlja Srbije kao hrana za posebne medicinske namene za potrebe ishrane kod onkoloških i drugih pacijenata.

Međutim, postoji i mnogo precizniji način da se opiše „kubanski eliksir“. U pitanju jeste hrana za posebne medicinske namene, ali bez ikakvog pouzdanog pokazatelja da je neophodan, pa i koristan onkološkim pacijentima. On jeste registrovan kod Ministarstva zdravlja, ali u istoj bazi podataka u kojoj su, primera radi, registrovane i septolete belog sleza, proteinske čokoladice ili sirup od aronije.

Na internet stranici firme koja distribuira „kubanski eliksir“ – Consulta al futuro, kao i njihovoj Fejsbuk stranici, nalazi se niz ispovesti osoba koje su preživele rak, a koje afirmativno govore o svojim iskustvima sa ovim dijetetskim proizovodom.

Između ostalih, na više snimaka pojavljuje se i univerzitetska profesorka i spisateljica Maja Volk koja je nedavno objavila knjigu pod nazivom “Kako sam osvojila trajno zdravlje”.

“Šta „kubanski eliksir“ čini onkološkim pacijentima? Ne samo da im poboljšava zdravlje i imunitet koji je naravno uvek oštećen sa hemioterapijom, zračenjem i operacijama. Bolje spavaju, mirniji su, imaju više energije. Sve neke male tegobe im nestaju. Konačno, idu ka jednom trajnom ozdravljenju”, reči su Maje Volk sa jednog od snimaka na kojem i dodaje da je ovaj eliksir “neophodan kod onkoloških pacijenata” te da njime možemo da “vratimo sebe u prvobitno stanje zdravlja”.

Na pitanje da li strahuje da bi neko nakon gledanja ovog snimka mogao da dođe do zaključka da treba da preskoči prepisanu terapiju zračenjem, Volk odgovara – da se iskreno nada.

– Ja se petnaest godina oporavljam od posledica zračenja i hemioterapije, a ne od raka. Zračenje je zastareo metod, budućnost u lečenju raka je u imunoterapiji. Nobelova nagrada za medicinu 2018. godine dodeljena je Amerikancu dr Džejmsu Alisonu i japanskom naučniku dr Tasuku Hondžu za rezultate u lečenju kancera – imunoterapijom. To upravo radi i „kubanski eliksir“, i biljna živa hrana i mnogi drugi prirodni suplementi. Ja ne mogu da donosim odluke za druge ljude, već samo mogu da govorim o sopstvenom iskustvu. Ja sam živa zato što sam pobegla i nisam izdržala kompletnu terapiju. U bolnici sam sobu delila sa još sedam žena i sve su primile kompletnu terapiju. Ja sam danas jedina živa, jer osim što su primile terapiju ništa drugo nisu promenile. Nisu promenile ishranu, nisu promenile život, a to ne može, kaže Volk.

Ona dodaje da nije protiv medicine, ali da želi da se medicina “otvori i edukuje u pravcu integrativne medicine, koja koristi znanja i tradicionalne i moderne medicine, kao što je slučaj upravo na Kubi, ali i u Nemačkoj, Kini, Rusiji, Japanu…“

Onkolog Vladimir Kovčin, koji je o ovom dodatku ishrani napisao i stručno mišljenje navodi da terapija zračenjem nikako ne može da se smatra zastarelom terapijom.

– Zračenjem ležita tumora nakon operacije sprečava se vraćanje bolesti, a terapija je uspešna i u uništenju metastaza. Svako ko reklamirajući neki proizvod garantuje izlečenje i time dovede nekoga u zabludu i odustane od lečenja bi po mom mišljenju trebalo krivično da odgovara, kaže Kovčin.

Kovčin je u zaključku svog stručnog mišljenja o „kubanskom eliksiru“ izričito naveo da je poželjno sprovođenje kliničkih ispitivanja pomenutih preparata, te da ono nije zamena za uravnoteženu ishranu i zdrav način života.

On za Danas naglašava da je vrlo skeptičan prema svim proizvodima koji garantuju izlečenje.

– Ja sam svojim pacijentima uvek savetovao da kompaniji koja nudi takav proizvod ponude da potpišu ugovor sledeće sadržine. Ukoliko posle pet godina pacijent ne umre od onkološke bolesti, onda toj kompaniji treba da plati desetostruki iznos od vrednosti leka. Međutim, ukoliko u istom periodu umre, onda kompanija mora porodici pacijenta da plati duplo veći iznos, kaže Kovčin.

Da li je neko ponudio sličan ugovor proizvođaču „kubanskog eliksira“ nije poznato. Ono što jeste poznato je da ovaj eliksir, rešenjem Ministarstva zdravlja registrovan kao dijetetski proizvod.

Epidemiolog Zoran Radovanović pojašnjava da preparati, za razliku od lekova, ne moraju da prolaze klinička ispitivanja.

– Lek mora da prođe kroz rigoroznu kontrolu da se pokaže da je bolji od placeba. Kod preparata, s druge strane, ispituje se samo da li su štetni po zdravlje. Nikada niko nije dokazao da ti preparati utiču na tok bolesti. Ne samo da ne leče, nego ni ne produžavaju život. Jedini efekat koji imaju je psihološki, placebo efekat, ističe Radovanović.

Osim što je kod eliksira upitno lekovito svojstvo, upitno je i njegovo poreklo. Naime, na sajtu na kojem se reklamira „kubanski eliksir“ navodi se da im je tim kubanskih stručnjaka “pomogao da izdvoje proizvode koji postižu maksimalne rezultate”.

Međutim, u rešenju Ministarstva zdravlja se vidi da ovaj preparat proizvodi firma Par Pak d.o.o. iz Zemuna koja proizvodi niz dodataka ishrani i medicinskih sredstava, od onih koji ublažavaju probleme sa uvećanom prostatom do kompleksa vitamina.

Ovom materijom bavi se više zakona. Zakon o oglašavanju navodi da oglašavanje koje sadrži tvrdnje o zdravstvenom, lekovitom ili nutritivnom svojstvu robe ili usluge koja se oglašava mora da se zasniva na odgovarajućim naučnim ili stručnim nalazima.

Zakon o zaštiti potrošača, opet, pod obmanjujućom poslovnom praksom smatra praksu trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Trgovac, dodaje se, to može da učini davanjem netačnih obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska kojima dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu, sve i kada su obaveštenja koja daje tačna.

Najzad, Krivični zakon prepoznaje i krivično delo nadriapotekarstva, propisujući do tri godine zatvora za svakoga ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.

Advokat Ljubiša Živadinović pojašnjava da je obmanjivanje građana zabranjeno, ali da ono može da se tretira kao krivična odgovornost tek kada nastupe štetne posledice po nečije zdravlje ili život.

– Ako neko navede neku osobu da koristi preparat koji nije smela da koristi, a ta osoba zbog toga ima štetne posledice onda može biti reči o krivičnoj odgovornosti. Opet, svako može na svoju ruku da primenjuje alternative metode lečenja. Ne može niko nikome da zabrani kako će da čuva svoj život ili da se leči, ističe Živadinović.

Danas u prethodna dva dana nije uspeo da stupi u kontakt sa Goranom Puljezevićem, direktorom firme Consulta al futuro, koja se bavi distribucijom „kubanskog eliksira“.