Foto: Dušan PešićRekonstrukcija Baba Zlatine ulice u Vranju trajaće 270 dana i obuhvatiće izgradnju atmosferske kanalizacije, rekonstrukciju vodovodne mreže i izgradnju saobraćajnice, u dužini od oko 300 metara sa podzemnim instalacijama, rekla je za Danas Izabela Savić, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
Prema njenim rečima, kaldrma po kojoj je Baba Zlatina ulica prepoznatljiva, a koja će biti izvađena zbog radova na vodovodnoj mreži i atmosferskoj kanalizaciji, biće vraćena, i dopuniće ona mesta gde je kamen oštećen ili gde ga uopšte nema.
Većnica za kulturu i turizam nije mogla precizno da odredi početak radova, ali je istakla da se „nada da će pripremne radnje u vezi sa tenderskom dokumentacijom završiti za dva meseca, možda i za kraće vreme“.
„Moramo da sprovedemo pripremne radnje u vezi javnih nabavki, to šaljemo Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, a kad nam ono odobri i pošalje novac, krećemo sa radovima. Ministarstvo je to od nas tražilo, da završimo prvo odluku o pokretanju javne nabavke, formiranje komisije i slično. Bez novca ne možemo ništa da radimo“, objasnila je Savić.
Kao stručni nadzor u rekonstrukciju biće uključen Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš koji ima ingerenciju nad spomenicima u Vranju, jer je Baba Zlatina ulica spomenik od velikog značaja.
„Tehnički pregled, izdavanje upotrebne dozvole i slično, sve je to obuhvaćeno ugovorom i biće završeno u roku od 270 dana. Bez Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš ne možemo ništa, to su obrazovani ljudi. Kao što je glavne smernice Zavod davao i prilikom rekonstrukcije Narodnog muzeja, Muzej kuće Bore Stankovića, tako će biti i za obnovu Markovog kaleta, Haremluka, pa i za Baba Zlatinu ulicu“, istakla je Savić.
Ministarstvo će ovaj projekat sufinansirati sa 15 miliona dinara, dok se količina novca koji će uložiti Grad trenutno ne zna.
„Ministarstvo daje 15 miliona, a koliko će dati Grad, videćemo, jer ne znamo još koliko će novca iziskivati plan preventivnih mera, izrada pratećih akata i slično. Sigurno će i Grad učestvovati sa izvesnim procentom“, istakla je Savić.
Projekat „Izgradnja i rekonstrukcija ambijentalne celine u istorijski važnom i turistički atraktivnom gradskom jezgru Vranja“, obuhvatiće uređenje Baba Zlatine, a većnica Savić dodaje da će rekonstrukcija ulice u kojoj je živeo Bora Stanković poboljšati turističku ponudu grada.
„Povećaće se broj objekata za posetu i češće će se održavati kulturne aktivnosti: književne večeri, izložbe, koncerti ili pozorišne predstave, i to u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, koja je vezana kapidžikom sa Pribojčića kućom. Najveću posećenost turista grad ima upravo u Baba Zlatinoj ulici, zahvaljujući Muzej kući Bore Stankovića, Pribojčića kući i rodnoj kući Svetog Justina Popovića. Fenomen je da na tako malom prostoru imamo tri tako važna objekta“, rekla je Savić.
Podsetila je da su kapidžici, odnosno mala vrata na ulazu u susedna dvorišta, svojevrsni fenomen za jug Srbije, iako ih ima u još ponekim gradovima.
„Kažu da se na tim kapidžicima u vreme Osmanlijskog carstva odvijao društveni život, jer su se ljudi posećivali ne izlazeći na ulicu“, istakla je Savić.
Dodala je da ne postoje nacrti i idejna rešenja budućeg izgleda Baba Zlatine ulice, već „samo skice koje je nacrtao projektant, a koje nisu reprezentativne“.
Kompleks Baba Zlatine ulice nalazi se u registru na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, kao „Nepokretno kulturno dobro“, odnosno „Prostorno kulturno-istorijska celina“, pod rednim brojem 35.
Na naše pitanje o prirodi zaštite tih „prostorno kulturno-istorijskih celina“, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš saopštili su da „pogledamo na sajtu i da tamo sve piše“.
„Pa ja sad to ne mogu da vam kažem ovako. Ne mogu napamet ništa da vam kažem. Pošaljite nam neki mejl, pa ćete da dobijete odgovor“, rekli su iz Zavoda.
Baba Zlatina ulica ima presudan značaj za razvoj turizma Vranja, s obzirom na istorijsku i antropološku vrednost same ulice, ali i objekata koji se nalaze u njoj, pa predstavlja okosnicu razvoja kulturnog turizma grada.
„Baba Zlatina ulica sa originalnim objektima graditeljskog stvaralaštva u njoj, odnosno izvornim elementima u prostoru – doksatima, bunarima, šimširima, dudom i loznicom – predstavlja ambijentalnu celinu od izuzetne važnosti za razvoj turizma u Vranju, jer odiše prošlim vremenom i pruža osećaj koji dovodi do doživljaja sete, melanholije, ali i blagostanja i sigurnosti“, rekla je članica veća za vranjski turizam i kulturu.
Ulica se nalazi u lošem stanju, sa vidno oštećenom kaldrmom, a takođe je otežan pristup turističkim objektima.
Gradonačelnik Slobodan Milenković do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na poziv dopisnika Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
