Ilustracija Foto: Pixabay/ ErhaSilooyU novopazarskom muzeju „Ras“ juče i danas odvijaju se aktiuvnosti projekta „Ko se boji Šekspirove sestre? – propitivanje kritičkih refleksija o identitetu, zaostavštini patrijarhata i feminizmu”, koji realizuje Hartefakt fond u okviru programa Kultura za demokratiju.
Prva je bila izložba pod nazivom „Feredža – rekonstrukcija prošlosti“, autora Tomislava Kovačevića.
U narednih nekoliko dana, posetioci će moći da vide dvanaest rekonstruisanih i autentičnih feredža, od kojih su četiri koje su nosile muslimanke u Sandžaku. Kovačević je rekao da ga je za ovu izložbu inspirisala životna priča prve muslimanke polaznice Škole za sestre – pomoćnice u Zagrebu, koja je skinula zar.
– Inspiracija mi je bila biografija Emine Hadžihamzić, o čijoj sam tužnoj sudbini saznao od njene ćerke. Potom sam dalje istraživao o zaru i feredži, šta se krije iza toga – pojasnio je autor izložbe, koji se bavi istraživanjem i rekonstrukcijom uniformi medicinskih sestara kroz istoriju na Balkanu.
Objasnio je da su izloženi neki modeli pokrivala za žene, karakteristični za BiH, Oman, Avganistan, Pakistan i Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), a time je želeo da javnosti pokaže „nešto što možda do sada nije videla uživo, nešto što je dodirljivo i što nije iza stakla“.
Organizator ovih projektnih aktivnosti je nevladina organizacija Akademska inicijativa „Forum 10“, koja se poslednjih nekoliko godina bave pitanjima feredže, koja je ukinuta 1951. godine.
– Zar i feredža su ukinuti dekretom u vreme socijalizma, kada su se u Novom Pazaru otvarale fabrike sa hiljadama potencijalnih radnih mesta, gde je muslimanke trebalo da rade. AFŽ i socijalistički režim su ta vekovna obeležja sandžačkih žena nazivali simbolom potčinjenosti i potlačenosti – naglašava Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor NVO AI “Forum 10” i dodaje da se i sada u ovom gradu “svedoči politikama retradicionalizacije, odnosno da se u javnom prostoru, na ulici sve više mogu sresti žene koje su potpuno pokrivene”.
Ocenjuje da žene imaju pravo da se pokriju, da se oblače kako hoće “ali mi tu imamo mnogo pitanja na koja nemamo odgovore”.
– Zato smatramo da je važno da diskutujemo o tome, da pokrećemo u javnosti teme koje se odnose na to, da li postoje određene ideologije koje to nameću kao sastavni stil odevanja muslimanskih žena danas – poručuje Kladničanin.
Sastavni deo aktivnosti projekta su i dve debate. Danas se razgovaralo na temu “Čuvarkuće identiteta”, a sutra je na programu razgovor “Kako učitavamo politiku retradicionalizacije”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
