Rektor Đokić u intervjuu za RTS: Država nezainteresovana da reši probleme na Beogradskom univerzitetu

Profesor Đokić u intervjuu za RTS ukazuje na probleme koji postoje na Univerzitetu, među kojima je i finansiranje visokog obrazovanja. Država uplaćuje između 10 i 20 odsto od ukupnih sredstava koja su potrebna fakultetima i univerzitetu, kaže rektor.

Rektor Univeriteta u Beogradu Vladan Đokić najavio je da će program rada za naredne tri godine podeliti u devet tačaka, od kojih mu je, kako kaže, za tri izdvojene tačke potrebna pomoć države.

„Prva tema je finansiranje visokog obrazovanja, druga tema, stvaranje uslova za dovođenje većeg broja stranih studenata, i treća tema reaktivacija bloka 23, odnosno izradnja stanova za mlade naučnike, asistente i saradnike na našem univerzitetu“, rekao je Đokić u intervjuu za RTS.

– Mi kao univerzitet već više od godinu dana ukazujemo na nemogućnost finansijskog opstanka pojedinih visokoškolskih ustanova u okviru našeg univerziteta. Posledica su toga što postoje određene nedorečenosti, neusklađenosti pojedinih zakona koji regulišu finansiranje visokog obrazovanja. I u takvim situacijama kada državni organi koji ispituju i proveravaju finansiranje visokoškolskih ustanova, oni pronalaze da visokoškolske ustanove ne posluju u skladu sa zakonom, i nameću određene kazne koje zapravo na određeni način onemogućavaju visokoškolskim ustanovama da dalje funkcionišu.

Sa druge strane, materijalni troškovi koje država treba da uplaćuje fakultetima i univerzitetu ne uplaćuju se u onoj meri u kojoj je potrebno, već od onoga koliko je potrebno – negde između 10 i 20 odsto, zavisi od jedne do druge visokoškolske ustanove. I treće, određena cena rada onih koji rade u visokom obrazovanju je niža od cene rada u srednjem obrazovanju i osnovnom obrazovanju, za šta ne mogu da protumačim ni jedan racionalan razlog da tako bude.

Mi smo ukazivali na ove činjenice, tražili smo da se situacija nekako reši, međutim kod države postoji, da kažem, najblaže rečeno jedna vrsta nezainteresovanosti da se ovaj problem reši….

Univerzitet u Beogradu je član 12 asocijacija, grupa, foruma. Univerziteti u Evropi se grupišu u oko 50 alijansi. Univerzitet u Beogradu je član alijanse Circle U. Šta nam donosi članstvo u toj asocijaciji? Pominju se i evropske diplome.

– Šta se očekuje od tih alijansi? Pre svega, razmena i integracija studenata, profesora, nastavnika, naučnika, nenastavnog osoblja, zajednički studijski programi sa druge strane, veza sa privredom i sve ono što omogućava da se studijski programi osavremene i da postanu nekako zajednički prepoznatljivi u čitavoj alijansi.

Pominje se sada i taj segment evropske diplome, odnosno da se napravi jedna jedinstvena diploma ili u okviru alijanse ili u okviru više alijansi, ali to je još uvek na dugom štapu, još uvek se razmatraju okolnosti, mogućnosti, drugačiji sistemi akreditacije u pojedinim zemljama.

Univerzitet u Beogradu je deo najvećeg projekta Cerna. Koliko je to važno za našu nauku i privredu?

– Sada se na neki način radi studija izvodljivosti tog projekta. I ta studija izvodljivosti je nešto za čije učešće naših predstavnika smo mi potpisali ugovor o saradnji sa Cernom. Potpisali smo je sa Majklom Benediktom, rukovodiocem projekta… On će u narednom periodu doći kod nas na Univerzitet kako bismo razgovarali o tome koji od naših naučnika i iz kojih oblasti bi mogli da se uključe u taj projekat.

Hoćemo li očuvati poziciju na Šangajskoj listi?

– Mi ćemo se i dalje truditi da budemo što izvrsniji u nauci. Mi imamo određen broj naših istraživača koji su izuzetno dobro citirani, koji spadaju u grupu dva odsto najcitiranijih naučnika na svetu u pojedinim oblastima. Imamo veliki broj naučnika koji objavljuju radove u najznačajnijim svetskim časopisima i trudićemo se da zadržimo taj status koji imamo.

A naš status je u većini tih lista koje rangiraju univerzitete, veoma povoljan kada se gleda globalno. Mi smo uvek negde između 1 i 2 odsto najboljih univerziteta u svetu.

Bliži se prvi upisni rok na fakultete. Kakva su očekivanja od ovogodišnjeg upisa?

– Ono što najviše ljude interesuje to je za prvu godinu, odnosno za brucoše. Ove godine ima 105 studijskih programa, na 31 fakultetu, znači za osnovne i integrisane akademske studije, za negde oko 15.000 studenata. Od tih 15.000 mesta, dve trećine su mesta za koje je obezbeđeno budžetsko finansiranje…

Ove godine će takođe biti organizovani prijemni ispiti i kao i prethodnih godina računaće se uspeh iz škole 40 odsto, a uspeh na prijemnom ispitu 60 odsto, čime će se zaokružiti ta komponenta uspešnosti i upisa na fakultete.