Rektora (ne) bira vlast

Podsetimo, za aktuelnu rektorku Ivanku Popović glasalo je 27 članova Senata, a za dekana Arhitektonskog fakulteta Vladana Đokića 17. Za razliku od otvorenog mešanja vlasti u izbore na Novosadskom univerzitetu, situacija na prestoničkom je nešto drugačija, ali se u delu akademske zajednice izbor između Đokića i Popović tumači kao opredeljivanje za i protiv vlasti.

Takođe se pominje da kampanju u u ime Đokića zapravo vodi dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić, koji je prvobitno nameravao da se kandiduje za rektora, ali je odustao nakon što je Skupština Srbije donela autentično tumačenje člana Zakona o visokom obrazovanju (zbog slučaja profesora Radeta Doroslovačkog sa Novosadskog univerziteta) po kome profesor sa navršenih 65 godina života nema pravo na kandidaturu jer mu prestaje radni odnos na neodređeno vreme.

Nakon toga za kandidata za rektora je isturen Đokić, a Boričić je predložen za prorektora u njegovom timu, sa još dva dekana – Šumarskog i Geografskog fakulteta i bivšom dekankom Farmaceutskog fakulteta.

Zbog pomenutog tumačenja, podsetimo, nije prihvaćena kandidatura profesora Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandra Lipkovskog.

Branislav Boričić za Danas kaže da je tim sa kojim ide profesor Đokić bio manje ili više poznat još pre šest meseci, te da su o eventualnoj kandidaturi sa sličnim programom i timom razgovarali i pre tri godine.

– Kampanju zapravo i ne vodimo, a ja bih bio nejnepodesniji u timu da vodi kampanju zbog toga što sam u političkom smislu neprihvatljiv i za vlast i za opoziciju, jer sam predstavljen javnosti kao „krivac“ za osude svih vinovnika povezanih sa neakademskim ponašanjem i plagijatima, koji potiču sa obe strane, i iz vlasti i iz opozicije. O tome je često i vaš list pisao. Istina je da smo o našim programskim idejama razgovarali kako sa pojedinim predstavnicima vlasti iz domena prosvete i nauke, kao i sa predstavnicima nezavisnih udruženja univerzitetskih radnika. U tom pogledu, na našu žalost, veliku prednost ima tim sadašnje uprave Univerziteta, jer ima direktan institucionalni pristup ministarstvima, kao i predstavnicima diplomatskog kora – navodi Boričić.

I ime bivšeg ministra prosvete, a sadašnjeg savetnika predsednika i premijerke za reformu obrazovanja Mladena Šarčevića, već neko vreme se dovodi u vezu sa izborima, kao čoveka koji navodno u ime vlasti vrši kampanju za Vladana Đokića, što on u izjavi za Danas demantuje.

Šarčević podseća da je u svojstvu doskorašnjeg ministra radio na Strategiji obrazovanja i nauke do 2030. godine, a poslednjih meseci mandata se intenzivno bavio strategijom visokog obrazovanja. U tom poslu je, kaže, sarađivao sa rektorskim timovima sa svih univerziteta u Srbiji, kao i sa velikim brojem univerzitetskih profesora.

Podseća da se kao ministar izborio za projekat koji će obezbediti rešavanje prostornih problema na više fakulteta Beogradskog univerziteta, od kojih dve trećine podržava aktuelnu rektorku, te da nema govora da se radi bilo kakvo lobiranje parama, „jer su pare već podeljene“.

On napominje da je tokom izrade strategije blisko sarađivao sa profesorima Ekonomskog fakulteta i dekanom te visokoškolske ustanove Branislavom Boričićem, kao i da je godinama prijatelj sa dekanom Šumarskog fakulteta Ratkom Ristićem.

Kaže da je i na novoj funkciji nastavio da se bavi reformskim pitanjima i da je u timu okupljenom oko Vladana Đokića prepoznao kapacitet za realizaciju strategije.

– Ja sam neko ko je mnogo toga uradio, mene interesuje dan posle, sa kojim timovima ćemo nastaviti da radimo pod uslovom da se i dalje prihvatim posla. Ja sam u ovoj priči samo da bih nešto kreativno stvarao, nisam političar. Bio sam ministar, pisao sam strategiju, treba da je sprovodim…eto otkud moje ime da se pominje. Mladen Šarčević ne glasa ni za koga, niti je član Senata, niti Saveta, ja mogu da navijam za tim za koji mislim da ćemo bolje ostvariti neke ideje iz strategije – jasan je Šarčević.

On smatra da će utakmica za rektora Beogradskog univerziteta biti fer jer, za razliku od Novog Sada, „ovde niko nije član partije“.

– Decenijama se nije dešavalo da dođu dva kandidata na Savet UB. Šta vam to govori? Ko će da kandiduje ljude koji žele nešto novo, ko će njih da podrži? Zakon jasno kaže da Savet bira rektora. To što rade na fakultetima je ujdurma. Na nastavno naučnim većima prođe samo jedan kandidat i njega Savet samo potvrdi. Gde je tu izbor – pita Šarčević.

Činjenica da postoje dva kandidata za rektora ukazuje na različite interese, što je prirodno kada se ima u vidu da u sastavu UB postoji 31 fakultet i 11 instituta, smatra dekan Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović. Prema njegovim rečima, ubedljiva podrška Senata dosadašnjoj rektorki obavezuje Savet da ispoštuje volju velike većine članica UB.

– Drugačija odluka, iako legalna, bila bi potpuno nelegitimna. To bi značilo da je rektora birala politika, a ne organi Univerziteta u Beogradu. Ipak, verujem u snagu i akademsku čestitost našeg Univerziteta – kaže Kuzmanović za Danas.

Dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović ističe da je odličan rezultat koji je postigla Ivanka Popović pomalo iznenađujući, uzimajući u obzir okolnost da tim protivkandidata čine četiri dekana koji su u Senatu.

– Svakako da ovakav rezultat daje prednost profesorki Popović, jer je razlika od 10 glasova ipak značajna i može imati uticaj kod opredeljivanja članova Saveta. Međutim, rektora bira Savet Univerziteta u kojem 70 odsto čine predstavnici akademske zajednice i studenata, koji nisu imali priliku da se izjašnjavaju kod utvrđivanja predloga na Senatu. Dakle, akademska zajednica je ta koja će na kraju odlučiti, jer osnivač, odnosno država, ima 30 odsto članova od kojih većina takođe pripada akademskoj zajednici. Treba prepustiti članovima Saveta da bez bilo kakvih pritisaka donesu odluku po sopstvenoj savesti i proceni u odnosu na dva predložena kandidata – ističe Tomanović.

Kakva bi se poruka poslala ako bi na Savetu bio izglasan kandidat sa manjinskom podrškom Senata i da li bi to bilo prekrajanje volje članica Univerziteta, imajući u vidu da je Ivanka Popović dobila i više podrški, za Branislava Boričića su sugestivna i tendenciozna pitanja.

– Ne bi se radilo o prekrajanju bilo čije volje, jer su obe kandidature dobile podršku kako članica Univerziteta, tako i članova Senata. Činjenica je da su u delu institucionalne podrške kandidatima dati čak i neistiniti podaci o izjašnjavanju najmanje tri fakulteta. S druge strane, sistem glasanja na Senatu, u samom startu, daje prednost kandidatu iz postojeće uprave za celih 10 glasova, te su, suštinski, oba kandidata imala približno podjednaku podršku – navodi Boričić.

On smatra da je pogrešno praviti analogiju između izbora rektora i izbora dekana, jer je reč o dve potpuno različite procedure, pa svako postavljanje stvari da neko od dva kandidata ima prednost (nakon što su oboje prošli prethodne tri faze procesa) predstavlja neprincipijelan pritisak na Savet i manipulisanje očekivanjima šire javnosti“.

– Konačno, u dosadašnjoj proceduri je neoprostivo izostalo tradicionalno predstavljanje programa kandidata većima Univerziteta, kao što je izostala diskusija o tim programima na samoj sednici Senata na kojoj se i glasalo. Nadam se da ćemo uspeti da se na sednici Saveta izborimo za diskusiju o programima, jer je to, zapravo, ključna stvar – smatra Boričić.

Crvena linija

– Ukoliko bismo dobili poverenje Saveta, svakako bismo, kao najvažniji državni univerzitet u zemlji, sarađivali sa državom, uz jasno postavljene „crvene linije“ koje obezbeđuju apsolutnu autonomiju akademskoj zajednici, ali bismo pokušali i neposrednije da se uključimo u reformske procese svih nivoa obrazovanja, nezavisno od toga ko je na vlasti. Mislim da medijima, kao i ostalim učesnicima u procesu, ne služi na čast spinovanje kako bilo ko u našem timu ima neku političku agendu – kaže Branislav Boričić.

Pokušaj diskreditacije

Pojedini članovi akademske zajednice komentarišu da niko ne može biti rektor bez podrške vlasti, te da je u tom kontekstu i Ivanka Popović imala „zeleno svetlo“ kada je pre tri godine bila izabrana, ali da se u međuvremenu zamerila vladajućoj SNS zbog slučaja doktorata Siniše Malog. Kao pokušaj diskreditacije tumači se krivična prijava koju je protiv nje podnela Državna revizorska institucija zbog navodnog nenamenskog trošenja budžetskih para, ali se tužilaštvo o tom slučaju do danas nije oglasilo.

Sama rektorka je na ovu konstataciju u nedavnom intervjuu Danasu kazala da Univerzitet u Beogradu ima dugu tradiciju nezavisnosti u postupku biranja rektora i izrazila očekivanje da će akademska zajednica izabrati rektora na osnovu akademskih merila, a da će vlast poštovati volju akademske zajednice. „Verujem da je stepen autonomije univerziteta mera demokratičnosti jednog društva“, kazala je rektorka.