Rektori traže smenu Zukorlića

Inicijativa je upućena predsednici parlamenta Maji Gojković, premijerki Ani Brnabić, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću.

„Kao vlasnik privatnog univerziteta, Univerziteta u Novom Pazaru, Muamer Zukorlić funkciju na kojoj se nalazi veoma često koristi kako bi izgovarao neistine i pogrešno interpretirao činjenice predlažući rešenja koja bi dovela do akta o akreditaciji koji dugi niz godina nije u stanju da dobije, jer, po oceni Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, ne ispunjava propisane standarde koji se odnose na kadrovsku, prostornu i tehničku opremljenost. Rektorski savet KONUS-a smatra da je ovakvo ponašanje Muamera Zukorlića nedopustivo i da može da nanese trajnu štetu visokom obrazovanju Srbije“, navodi se u saopštenju KONUS-a.

Rektorski savet KONUS-a ranije je reagovao saopštenjem na Zukorlićeve tvrdnje pred Odborom za obrazovanje.

„Stavom da „Beogradski univerzitet samostalno i uz pomoć jednog ili još jednog korumpiranog privatnog, donosi sve važne odluke odakle kreću svi predlozi pa i onaj za sastav Saveta za visoko obrazovanje, Zukorlić potcenjuje rektore ostalih univerziteta u sastavu KONUS-a, kao i njihovu stručnost i kompetentnost, i etiketira ih kao korumpirane, iako bi za takve tvrdnje bez valjanih dokaza mogao i pravno da odgovara. Univerzitet u Beogradu ne sprečava razvoj ostalih univerziteta već podržava njihov napredak i unapređenje kvaliteta kroz intenzivnu i plodonosnu saradnju, piše u saopštenju.

Konferencija univerziteta je reagovala i na Zukorlićev stav da „postoji sukob interesa kod akreditacije univerziteta gde profesori jednog univerziteta odlučuju o sudbini i postojanju drugog“, kao i da „Komisija za akreditaciju mora biti nezavisna, u vidu agencije ili nekom drugom obliku“.

Rektorski savet smatra da nacionalno telo za akreditaciju treba da bude nezavisno, ali podsećaju da je praksa u svetu da o kvalitetu studijskih programa i visokoškolskih ustanova odlučuju članovi akademske zajednice koji su i najkompetentniji za ta pitanja. Drugačija rešenja, za koja se zalaže Zukorlić, dovode u veliku opasnost kvalitet visokog obrazovanja jer bi o visokoškolskim institucijama odlučivali ljudi koji nemaju kompetencije i neophodna znanja, navodi Rektorski savet.

– Zukorlićeva izjava da Univerzitet u Beogradu guši razvoj drugih univerziteta je, da se poslužim njegovim rečnikom, bezobrazluk. Univerzitetsko obrazovanje u Srbiji je cenjeno upravo zahvaljujući Beogradskom univerzitetu, koji je jedini na mnogim svetskim rang listama, kaže za Danas Miodrag Popović, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Popović kaže da je status Zukorlićevog Internacionalnog univerziteta nesporan i da on po zakonu ne postoji, jer da bi postojao mora da ima akreditovane studijske programe u najmanje tri naučna polja. Spor koji se vodi pred sudom se tiče studijskih programa čija akreditacija je odbijena, kaže Popović, napominjući da je u ovom trenutku akreditovan samo jedan studijski program. On navodi da se Vlada u svojim odlukama iz 2015. i 2017. (po kojima se studijski programi tog univerziteta smatraju akreditovanim, a diplome validne) ne poziva na zakon i da bi one pale na bilo kom sudu.

– Nacionalni savet za visoko obrazovanje ih ne priznaje i zato će sada da nas raspuste, kaže Popović, aludirajući na prelaznu odredbu iz Predloga zakona o visokom obrazovanju da mandat članovima sadašnjeg saziva Nacionalnog saveta traje još šest meseci, nakon čega će nove imenovati Vlada.

Popović: Ministarstvo kupilo dekane

Upitan zašto se glasovi sa univerziteta tek sad čuju, kada se o zakonu raspravlja po hitnom postupku u parlamentu, Popović kaže da je i sam iznenađen ćutanjem predstavnika akademske zajednice. Po njegovom mišljenju, jedan od razloga je što je završna verzija nacrta rađena preko leta, što je jedino vreme kada akademska zajednica može da koristi godišnji odmor. „Osim toga, mislim da je Ministarstvo prosvete na neki način kupilo dekane jer su u poslednjoj verziji omogućili da se može biti na toj funkciji dva puta po tri godine, a da se prethodni mandati ne računaju. A većina dekana je sada u drugom mandatu“, navodi Popović.