Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/MORektorka Univeziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je danas da je doprinos žena iz akademske zajednice u svim svim strukama nesumnjiv ali da nije dovoljno vidljiv i ohrabila ih da budu aktivnije u toj komuniciji.
„Rodna ravnopravnost je ključna da bi se razvio puni potencijal države“, rekla je Popović, na konfereniciji UdruŽene za znanje – “ Rodne nejednakosti postoje i u akademskoj zajednici“, održanoj u Rektoratu.
Ona je navela da Beogradski univerzitet sa ogromnim naučno-istraživačkim potencijalom stoji na raspolaganju za prevazilaženje izazova sa kojima se žene u akademskoj zajednici suočavaju.
Kako je rekla, radiće i na nivou Konferencije univerziteta Srbije(KONUS-a), koji okuplja državne i privatne Univezitete, da se tema rodne ravnopravnosti učini vidljivijom.
Ministarka Zorana Mihajlović, koja je predsednica vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, je rekla da su žene mnogo dale nauci, ali bi trebalo da su tako i vrednovane.
„Činjenica je da su u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti(SANU) 90 odsto članova muškarci, da u SANU Odeljenju društvenih nauka, koje većinski završavaju žene, nema nijedne žene, dok ih u odeljenjima za tehničke nauke i matematiku i fiziku ima jedna, odnosno dve. To daje jasnu sliku da ženama u akademskoj zajednici nije jednostavno“, rekla je Mihajlović.
Prema njenim rečima, „iako žene u većem procentu završavaju fakultete, stopa zaposlenosti ide u prilog muškarcima, kao i primanja, s obzirom na to da žene zarađuju i 12 odsto manje“.
Ona je primetila da u sali baš i nema profesora, „što je šteta jer bez muškaraca nema rodne ravnopravanosti“, ali će se to, valjda, promeniti.
Lidija Vujičić iz Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) rekla je da je umrežavanje kreativnih žena važan korak ka većoj rodnoj ravnopravnosti, ali da svi u društvu moraju zajedno mnogo više kako bi se razumelo koliko je rodna ravnopravnost važna.
Olivera Vuković, izvršna direktorka SeConS grupe za razvoj inicijative je današnja konferencija treba da pomogne i povezivanju žena u akademskoj zajednici sa drugim sektorima, pre svega javnim institucijama i nevladinim sektorom.
„Zajedničkim umrežavanjem možemo da promenimo trenutno stanje, jer žene u nauci su razvojni potencijal društva“, izjavila je ona.
Učesnice konferencije dobile su na poklon tradicionalne srpske rukotvorine, rad žena sa sela, koje ih izrađuju u okviru projekta Кoordinacionog tela, Etno-mreže i Naleda „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
