Reljić: Istina o masakru nikad neće biti saopštena 1Foto: Privatna arhiva

Istina o masakru Srba na Livadicama – o pripremi terorističkog akta, njegovim izvršiocima i broju žrtava, nije niti će biti javnosti saopštena.

Najpre zato što vojni i civilni predstavnici međunarodne uprave na Kosovu i Metohiji ne žele da se ta istina sazna, a najposle stoga što politički predstavnici naše zemlje nikada nisu pokazali ni izbliza dovoljnu upornost u zahtevu da se istina obelodani. „Zaoravši“ i sami svojevremeno proklamovane standarde koji bi trebalo da prethode statusu, u zanosu tobožnjih pregovora i briselskih „napredaka“, oni ni jedan jedini dogovor nisu uslovili masakrom na Livadicama, masakrom žetelaca u Starom Grackom, streljanjem dece na reci u Goraždevcu, pogromom 2004, masovnim progonom srpskog i goranskog stanovništva, tolikim uništenim crkvama, spaljenim domovima i „pobijenim“ grobovima“ – kaže za Danas Mitra Reljić, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice, povodom 20. godišnjice terorističkog napada u Livadicama koja se navršava sutra.

Mitra Reljić bila je jedan od putnika u konvoju od šest autobusa Niš-ekspresa, od kojih je jedan raznet 16. februara 2001. u eksploziji mine, postavljene ispod mosta na magistralnom putu Niš-Priština u mestu Livadice kod Podujeva.

Ona je ovaj događaj opisala i u svojoj knjizi „S dušom na gotovs“, nekoj vrsti dnevnika o životu preostalih Srba u Prištini od uvođenja UN protektorata 1999. do martovskog pogroma 2004, gde je, između ostalog navela, da stvarni broj žrtava u Livadicama, nikada nije obelodanjen.

Većina putnika u tom konvoju bili su Srbi prognani sa KiM, koji su krenuli na Zadušnice u Gračanicu.

Prema zvaničnim podacima, u napadu je poginulo 12 i ranjeno 43 Srba.

Najmlađa žrtva Danilo Čokić imala je dve godine.

Za ovaj zločin niko nije odgovarao – Vrhovni sud Kosova je, u drugostepenom postupku marta 2009, zbog „nedostatka dokaza“ oslobodio jedinog osumnjičenog za „slučaj Livadice“ – Fljorima Ejupija, kome su u prvostepenom postupku sudije Euleksa 2008. izrekle zatvorsku kaznu u trajanju od 40 godina.

Iz Euleksa je bilo najavljeno da su spremni da obnove istragu, ako bude novih dokaza.

Šef tima Euleksovih tužilaca Teo Jakobs je pre desetak godina izjavio da taj slučaj vode ljudi iz kancelarije specijalnog tužioca koji su zaduženi za slučajeve ratnih zločina, koji nemaju jasne osumnjičene, ali da znaju da iza onog što se dogodilo u Livadicama nije mogla da stoji samo jedna osoba.

Advokati porodica nastradalih tvrde da ovakvi zločini ne zastarevaju.

U beogradskoj štampi pojavila su se naknadna svedočenja nekadašnjeg Unmikovog zvaničnika koji tvrdi da je UN uprava imala informacije o pripremi terorističkog napada kod Podujeva, propustima u istrazi i ulozi britanskih i američkih pripadnika Kfora u zataškavanju zločina.

Mitra Reljić smatra da je „za Srbe na Kosovu i Metohiji od male koristi to što je nekim pripadnicima Unmik policije posle dvadeset godina proradila savest“.

– Kad je reč o terorističkom napadu kod Podujeva, kao i onom u Starom Grackom, pogromu u martu 2004. te mnogim drugim zlodelima, britanski i američki pripadnici Kfora, ali i neki drugi, ne samo da su zataškavali zločine nego, ako ne u navedenim i sudelovali, ono su zasigurno mnoge zločine nad Srbima prećutno podržali. Ovo kažem na osnovu onog što se u Prištini, poverenoj britanskom kontingentu Kfora, događalo pred mojim očima, kao i onog što se zbivalo na administrativnom prelazu kod Podujeva, pod kontrolom takođe britanskih vojnika, tog 16. februara 2001, gde smo mi, preživeli masakr, proveli na ledini više od šesnaest sati – navodi Mitra Reljić.

Ona podseća da je zbog odnosa pripadnika Kfora prema srpskom stanovništvu na KiM pisala i tadašnjem komandantu Kfora Huanu Ortunju.

– U jeku nezamislivog terora nad Srbima u kojem su, na svoj način, sudelovali i pripadnici pojedinih kontingenata Kfora – razvrstavali, na primer, Srbe na administrativnim prelazima, po onom nacističkom adetu, na muškarce i žene, pa primoravali majke da zarad pretresa do gole kože spuste bebe na prljavo tle – uputila sam pismo Huanu Ortunju, tadašnjem komandantu Kfora. Podsetivši na njegovu pripadnost bliskom nam, španskom narodu, apelovala sam da obustavi organizovani teror nad srpskim narodom i ukine koncentracione logore za Srbe te napomenula da je Srbima od slabe koristi to što će možda za dvadeset godina u svojim memoarima reći istinu – naglašava Mitra Reljić.

Ona ne veruje da će naknadna saznanja doprineti otkrivanju, pogotovo ne sankcionisanju zločina počinjenih nad Srbima, navodeći kao argument da se “ to htelo, ne bi im Fljorim Ejupi tek tako „pobegao“ iz Bondstila“.

Imena žrtava, parastos

U napadu na autobus „Niš-ekspresa“ živote su izgubili: Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša Cokić, Snežana Cokić, Danilo Cokić i Veljko Stakić. Za sada se jedino zna da će se 20. godišnjica obeležiti parastosom na groblju u Lapljem Selu, kod Gračanice.

Ejupi, Vučić, slučaj Ivanović

Osumnjičeni za teroristički napad u Livadicama Fljorim Ejupi ponovo se našao u kosovskometohijskoj crnoj hronici kad ga je 3. jula 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao kao jednog od dvojice umešanih u ubistvo Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija pravda“. Iako je postupak u slučaju Ivanovićevog ubistva koji vodi zvanični Beograd i sada u predistražnoj fazi. Vučić je pre dve i po godine rekao da srpski istražni organi misle da imaju ime ubice Olivera Ivanovića i kao umešane u ovaj slučaj naveo Nedžmedina Zekaja i Fljorima Ejupija. Vučićeve izjave odmah je negirao bivši Ejupijev advokat Mahmut Haljimi koji sad zastupa Marka Rošića, jednog od četvoro okrivljenih za „izvršenje Ivanovićevog ubistva“. I sam Ejupi je odbacio Vučićevu izjavu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari