Zašto je neophodno produžiti javnu raspravu o nacrtima pravilnika REM-a?

Predviđeno je da javna rasprava o ovim pravilnicima traje 20 dana, od 5. do 25. aprila, što je prema zakonu minimalan period za njeno sprovođenje.

„ANEM smatra da je bitno da se javna rasprava produži zato što je u pitanju čak 15 nacrta pravilnika koji se u tako kratkom vremenskom roku ne mogu detaljno analizirati uz odgovarajuće predloge za njihovu izmenu“, kaže za Danas Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, koja je uz druge članice Koalicije za slobodu medija zatražila da se javna rasprava produži do 25. maja.

Dalje navodi da pored izuzimanja iz pravilnika obaveze televizija da petinu njihovog sadržaja čine dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni i kulturno-umetnički program, koje je zaokupilo pažnju javnosti, postoji i niz drugih stvari o kojima treba raspravljati.

„Činjenica je da je na Okruglom stolu koji je prethodne nedelje u sklopu javne rasprave održan u REM-u, pomenuto niz drugih delova brojnih predloženih dokumenata čija analiza zahteva duži vremenski rok od predloženog koji se predviđa za jedan a ne čak 15 nacrta podazkonskih akata“, kaže Matić.

Dodaje i da je dodatni argument zahtevu za produženje trajanja javne rasprave i to da je Zakon o elektronskim medijima i pomenuta odredba koja predviđa minimalno trajanje rasprave od 20 dana, što znači da ona može da traje i duže.

Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivši član REM-a, takođe smatra da bi bilo razumno i nepohodno da REM obezbedi duži rok za javnu raspravu budući da se raspravlja o čak 15 pravilnika.

„Već godinama ’razumno i neophodno’ ne predstavljaju ubedljiv argument za REM, pa ne vidim zašto bi se to desilo ovog puta. Osim toga, regulator je sebi ostavio manje od dve sedmice da izvrši revizije na osnovu pristiglih komentara, što ukazuje na odsustvo namere da se pristigli komentari ozbiljno razmotre i eventualno usvoje“, kaže Cvejić.

Dodaje da REM nije ispunio obavezu iz člana 53 novog Zakona o elektronskim medijima koji kaže da je „regulator dužan da obezbedi uvid u tekuće i sprovedene javne rasprave u okviru posebnog odeljka koji je namenjen javnim raspravama na svojoj internet prezentaciji.”

Što se tiče sadržaja pravilnika Cvejić kaže da su oni „u redu“.

„Problem je u tome što do sada pravilnici nisu predstavljali nekakvo opterećenje za ležerni rad Saveta REM-a. Kao i u mnogim drugim oblastima u Srbiji i ovde je manji problem u sadržaju propisa, a veći u njihovoj primeni“, smatra Cvejić.

Kao primer navodi  Pravilnik o zaštiti ljudskih prava koji u članu 4. kaže da je „pružalac medijske usluge dužan da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, a naročito da vesti i programi aktuelnosti istinito i objektivno predstavljaju činjenice i događaje i da podstiču slobodno formiranje mišljenja.”

„Ovako nešto se u Srbiji ne može naći ni na javnim servisima ni u prostoru nacionalnih frekvencija. Pravilnik o zaštiti prava maloletnika eksplicitno zabranjuje prikazivanje pornografije i brutalnog nasilja, bez naročitog programskog i umetničkog opravdanja“, kaže Cvejić.

Za kraj navodi da će građani verovatno i nakon usvajanja ovih pravilnika ostati u istoj poziciji u odnosu na REM i politički kontrolisane elektronske medije.

„Oni će služiti interesima SNS kamarile, a ne građanima i javnom interesu“, ističe Cvejić.

Urednik portala Cenzolovka, Perica Gunjić smatra da će izuzimanje obaveze iz pravnilnika da mediji emituju naučno-obrazovni i kulturno-umetnički program omogućiti da se rijaliti programi emituju „do iznemoglosti“.

„Baš ih je briga što koriste nacionalno dobro  i što imaju obavezu da kvalitetno informišu, da imaju kvalitetan obrazovni, kulturni ili dečji program“, kaže Gunjić.

Mediji će, kako kaže, neometano moći da nastave da truju društvo stragom i mržnjom.

„I do sada su to radili, ali su ipak osećali obavezu da se bar pretvaraju da imaju takvu vrstu emisija. Sada mogu da orgijaju bez ikakvih kočnica“, navodi Gunjić.

Profesor prava Bojan Pajtić ističe da je nacionalna frekvencija nacionalno dobro i da su televizije samo privremeni korisnici tog dobra.

„Apsolutno nije u javnom interesu da telezivije sa nacionalnom frekvencijom ostanu leglo rijaliti primitivizma i propagandni servis jedne stranke. Formalno ukidanje obaveze da petina sadržaja bude dečji, kulturni i obrazovni program je apsolutno suprotno interesima građana Srbije i pogoduje samo tajkunima – vlasnicima televizija i režimu. Izuzetno loša vest, ali sasvim očekivano postupanje“, navodi Pajtić.