Eksperti i najveći deo javnosti daju ovih dana prelaznu ocenu Obaminoj administraciji za prvo polugođe u Beloj kući. Naglašava se, istina, da je to tek početak i da pravi posao tek predstoji, ali ipak dominira saglasnost u oceni da je novi predsednik počeo da obnavlja urušeni američki imidž u svetu „ogorčenom posle osam godina Bušove arogancije i unilateralizma“.
„Svet prolazi kroz dramatične promene i taj Obamin početni remont našeg imidža predstavljaće najlakši deo posla koji mu predstoji. Dobro je počeo, u startu je bila neophodna promena tona u kontaktu sa ostalim svetom. Ali, tek predstoji da se vidi šta će biti suština njegove spoljne politike“, procenio je nekadašnji legendarni Karterov savetnik Zbignjev Bžežinski, i danas jedan od ovdašnjih vodećih autoriteta za međunarodnu politiku.
Rešavanje problema univerzalnog zdravstvenog osiguranja (bez kojeg je oko 47 miliona Amerikanaca) predstavlja Obamin apsolutni prioritet, što se manifestovalo i na njegovoj preksinoćnoj konferenciji za štampu, koja je skoro u potpunosti bila posvećena tom problemu. Ali, primetno je, isto tako, da predsednik i njegovi saradnici sve češće upozoravaju i na „ozbiljne izazove“ proklamovanom programu odnosa sa ostalim svetom. Ukazuje se na opasnost od nekih „preteranih očekivanja“ u sadašnjoj početnoj fazi njegovog mandata. Očekivanja, koja, evidentno, vremenom ne jenjavaju u domaćoj i međunarodnoj javnosti – i pored prepreka koje su u proteklih šest meseci počele da usporavaju zahuktalog predsednika.
Pored Baraka Obame, kao nominalnog nosioca svih poslova, potpredsednik Džo Bajden i šefica Stejt dipartmenta Hilari Klinton glavni su izvođači radova u toj globalnoj prezentaciji „nove Amerike“. U tekućim analizama pređenog puta i urgentnih poslova koji im predstoje posebno se pominju krizna područja Bliskog i Srednjeg Istoka.
IZRAEL/PALESTINA – Poruka iz Bele kuće, od pre par meseci, odlučna je i dvosekla. Zatraženo je od Tel Aviva da se neodložno prekine dalje naseljavanje Zapadne obale, a od druge strane da se odgovarajućim bezbednosnim ustupkom podstakne započeti mirovni proces. U međuvremenu se, nažalost, ispostavilo da to, izgleda, ne zadovoljava Palestince (odnosno, neke od njihovih glavnih sponzora). Oni sad traže od Vašingtona dodatne ustupke za svoju buduću državu, ali Obama oko toga nema preostalog manevarskog prostora. Ako im iziđe u susret, izgubiće podršku Izraela – a ako to ne učini, izgubiće Arape.
IRAK – Povlačenje američkih trupa počelo je u skladu sa dinamikom zacrtanom u vidu jedne od glavnih obaveza iz Obamine predizborne platforme. Kad je, pre mesec, dana, počeo da se usporava dogovoreni proces pomirenja na iračkoj političkoj sceni, potpredsednik Bajden je pod hitno odleteo u Bagdad da podseti na neke vrlo konkretne obaveze koje je oko toga preuzeo premijer Maliki sa svojom ekipom. S tim u vezi, Malikiju je i pre par dana u Vašingtona ponovljeno upozorenje da „niko ne bi trebalo da računa“ na pomeranje roka za povlačenje američkih trupa (kraj leta 2010).
AVGANISTAN – Određene podele oko daljih poteza u „Obaminom Vijetnamu“ počinju da stižu i do javnosti. Bajden je skeptičan da će dalja vojna pojačanja rezultirati slamanjem talibanskog otpora i čuje se za njegov zahtev za „korekcijom strategije“ na tom ratištu. General Petreus (glavni komandant u regionu, iz Bušovog perioda)traži držanje sadašnjeg kursa još godinu dana. A, to, sve zajedno – pogotovu u svetlu tekućeg porasta američkih i, uopšte, savezničkih žrtava – nagoveštava predstojeću žestoku političku i diplomatsku bitku oko dalje strategije.
IRAN – Eksperti procenjuju da je to, trenutno, možda i najveći izazov za novu administraciju. Koliko se vidi, Obama je veoma odlučan u pritisku da se Teheran uključi u međunarodnu diskusiju o svom nuklearnom programu, ali nema nagoveštaja o eventualnom reagovanju (sa Izraelom) na sadašnje Ahmadinedžadovo odbijanje da uopšte i razgovara na tu temu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
