Renata Ulmanski: Ponovo rođena

Odmerenost, ravnoteža, pa i blagost prvo je na šta nas asocira prefinjen i otmen izgled ove dame, žene i bake iz naroda, jednako frajla Jule (u prvoj filmskoj postavci „Popa Ćire i Popa Spire“ Soje Jovanović) i frau Gabrijele iz istoimene serije nastale koju deceniju kasnije.

Knjaževsko-srpski teatar, na svoj i praznik državnosti, lepo se dosetio da ove godine baš ona ponese Statuetu „Jaokim Vujić“ koja se već više od 30 godina dodeljuje „za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji“.

A sve je počelo dok se na tavanu njene porodične kuće za vreme okupacije skrivao reditelj Jevrejin Erik Hecl, koji joj je, da sebi i njoj prekrati vreme, davao časove glume dok je još bila devojčica. Ispostavilo se to kao dobra škola za kasnije pristupanje Dramskom studiju pri Narodnom pozorištu koji je završila u klasi Mate Miloševića, pa potom postala i članica nacionalnog teatra, zatim novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, pa Beogradskog dramskog i najzad, Ateljea 212. U Jugoslovenskom dramskom još uvek igra u „Skakavcima“. A u poslednjem filmu koji je snimila pre dve godine, „Bez stepenika“, igrala je sa svojim kolegom koga više nema – Đuzom Stojiljkovićem.

U međuvremenu je studirala i Filološki fakultet, pa je postala i član Udruženja prevodilaca Srbije i prevela sa nemačkog, koji joj je maternji jezik, dramske tekstove Šniclera, Kreca, Duknera, T. Bernharda… NJena majka, Erika, bila je Austrijanka, otac Milan Ulmanski doktor prava i ministar šuma i rudnika u jednoj od predratnih vlada. Rođena je 29. novembra 1929. u Zagrebu. Imala je i dve sestre Kseniju i Milanu. NJeno ime znači „ponovo rođena“ jer je drugo dete svojih roditelja. Bila je supruga Mirka Tepavca, ambasadora SFRJ i direktora Politike. Ima, kako kaže, dva sina, dve snaje, četvoro unučadi.

Pamti tri aplauza koja je dobila: „Onaj kada smo u JDP igrali ‘Skakavce’ kad sam na premijeri, usred scene, dobila aplauz. Drugi je bio na Sterijinom pozorju, gde sam sa LJubom Tadićem igrala „Korene“ kada se stuštio aplauz. Treći sam dobila dok sam tumačila malu ulogu učiteljice u logoru. Mislim, ona je sa tom decom odvratna, jer se boji, treba samo da igraš njen strah. Decu ne znaš, nemoj da igraš na njih, igraj na svoju paniku. Ti si ugrožena i… dobijem aplauz. Bravo, Renata.“