foto Uglješa BokićOsam je uveče. Kampus novosadskog univerziteta je sam po sebi živopisno mesto. Ovde je smeštena većina univerziteta. Kada čovek uveče, u zimskom periodu ovuda prolazi uglavnom je tiho, i retko koga može da sretne. Međutim, ovo je sada mesto pobune, jer studenti su „zauzeli“ skoro sve fakultete i iako je noć, čuveni „kampus“ vrvi od studenata.
Uputili smo se ka Filozofskom. Tu je sve i počelo, još pre blokada. Studenti sa ovog fakulteta su se bunili i kada niko nije. Oni su pristali da nas puste na njihov fakultet, da bismo iz „prve ruke“ videli kako izgleda život pobunjenih studenata.
Kada se hoda kroz kampus, mogu se primetiti grupice studenata, ali i građana koji nose kese sa hranom, ćebadima i ostalim potrepštinama koje daju omladini zabarikadiranoj na fakultetima.
Nema policajaca u civilu, kapuljaša, batinaša…samo klinci koji cirkulišu i „stražare“ ispred svojih fakulteta.
Namera nam je bila da svratimo i do Fakulteta tehničkih nauka. To je najveći fakultet Novosadskog univerziteta i samim tim u njemu je i najviše studenata. Međutim, doneli su odluku da na fakultet mogu isključivo studenti. Ali na FTN nisamo ni moraoli da ulazimo. Dovoljno nam je bilo da samo zastanemo pored njega. Tamo je kao u košnici. Fakultet bukvalno bruji od žamora ogromnog broja studenata koji su u njemu.
Na ulazu Filozofskog fakulteta dočekuju nas redari.
„Moraćete da nam pokažete novinarsku legitimaciju“, kaže jedan.
U redu iza, starija žena donosi punu kesu nečega, verovatno hrane.
Dogovor sa studentima je bio da ne navodimo imena onih čije ćemo izjave koristiti u tekstu. Ne zato što se plaše da javno nešto kažu, već ne žele da se bilo ko izdvaja. Kažu, mi smo svi studenti i to je dovoljno.
Prvo što vidite kada uđete u hol je veliki platneni transparent sa krvavom šakom. Pošto smo odmah počeli sa fotografisanjem, prilazi nam par studenata. Obazrivi su. Predstavljamo se i objašnjavamo im ko samo i zašto samo tu.
„E, super što ste došli, idite za onaj sto gde sedi njih nekoliko sa laptopovima, oni će vam sve pokazati“, kažu nam studenti.
Iako je skoro devet sati, fakultet je pun studenata. Jedni igraju karte, drugi čiste, neki čitaju. Čupavi su, nose tri broja veće dukseve, nasmejani, veseli. Jednom rečju – mladost.
Na više mesta, po podu su dušeci za spavanje, po uglovima naslagane velike količine hrane, sokova, vode, kafe. Na prvi pogled, čovek bi rekao haos. Međutim, sve su to namestili onako kako njima odgovara. Taj haos ima svoj red.
Prilazimo ekipi sa laptopovima. Oni prate društvene mreže, medije.
„Je’l treba neka izjava“, pitaju. Objašnjavamo im da nam ne trebaju izjave, da nisamo došli da im postavljamo klasična novinarska pitanja, već smo tu više kao gosti i da nam je plan da čitaocima prenesemo deo atmosfere.
„Ako je tako, hajde da vam pokažemo fakultet. Uspostavili smo redarsku službu, koja sad ima svoje smene. Na fakultet se može samo sa indeksom, a oni koji nisu studenti se upisuju u knjigu dolazaka, verovatno su i tebe upisali. Imamo i timove za odnose sa medijima, a formiran je i tim higijeničara kako bi se održavala higijena na fakultetu. Oni za sada nemaju mnogo posla, jer studenti praktično čiste sami za sobom“.
Koga god samo od studenata pitali kakav je odziv svi su rekli da ih je svakim danom sve više i da niko nije očekivao da će blokada biti ovako masovna.
„Ljudi sad vuku jedni druge. Sramota je danas biti student, a ne podržati svoje kolege u blokadama. Ovo je sada grudva snega koja se još kotrlja i biće sve veća i veća“, dobacuje jedan od studenata.
Kažu da su jako zahvalni i ponosni na svoje profesore koji su ih podržali.
„Svaki dan su ovde sa nama i to nam mnogo znači“.
Prilazimo delu gde se odlaže hrana, piće i sve ostalo što im donose građani. Kao u Balaševićevoj pesmi „Al se nekad dobro jelo“.
Konzerve, gotova jela, supe u kesici, sokovi, majonezi…bukvalno nema čega nema. Tu su i šerpe sa domaćim kuvanim jelima, pite, proje. Sve im to građani donose.
Jedino nema parizera.
„To što sada vidite je samo deo. Po ceo dan dolaze ljudi i donose nam sve i svašta. Pošto mi ovo sami ne možemo da pojedemo i popijemo delimo kolegama sa drugih fakulteta koji su u blokadi“, kaže jedna studentkinja i nudi de se poslužimo.
Ispred zadnjeg ulaza fakulteta je mesto za pušenje. Tu je nekoliko grupica. Tema je samo jedna. Blokade, šta i kako dalje. Jedna studentkinju se poverava drugarici kako joj je drago što je večeras prvi put došla da prespava na fakultetu.
Vidi se da ona nije aktivistkinja i da joj je ovo prvi put da učestvuje u nekom obliku protesta, pa deluje kao idealan sagovornik.
„Odlučila sam večeras da prespavam ovde. Dosta je bilo. Nije ovo samo nadstrešnica. Ovo se kupilo godinama i moralo je da pukne. Sada će svi da vide da mladi i studenti nisu anestezirani i nezainteresovani. I te kako smo svesni situacije u društvu. Mi nismo političari, ne može niko da nas kupi niti da nas uceni jer nema čime“, kaže ona.
Pitamo ih sve tu koji stoje na cigariti, zašto je sad ovako masovan odziv, a ranije, prilikom nekih akcija bilo je svega desetak studenata.
Ni oni nemaju jasan odgovor. Kažu da razlog ovako masovnom odzivu leži u tome što su se svi poistovetili sa padom nadstrešnice i da je verovatno mladima trebalo da vide da se veći broj njihovih vršnjaka probudio.
„Onaj kome je palo na pamet da šalje ljude da tuku naše kolege na blokadama, napravio je fatalnu grešku. Sad neka uživa u plodovima svoje gluposti i bahatosti. Ovo se ne može zaustaviti, svi fakulteti će ući u blokadu. Energija je ogromna, studenti su odlučni, a moral nam iz dana u dan samo raste i sve nas je više“, kaže jedan od studenata.
Na Pravnom svečana atmosfera jer su profesori zvanično stali iza svojih studenata
Zadržali su nas ovi mladi „filozofi“ duže nego što samo nameravali da ostanemo. Već je ponoć. Idemo na Pravni, koji se nalazi tik do Filozofskog, da vidimo šta rade budući stvoritelji pravne države.
Ispred nas je sačekao student koji je zadužen za medije. Izvinjava se i govori da ipak ne možemo unutra, jer još uvek nemaju jasan stav o puštanju medija na fakultet.
„Još uvek se organizujemo, pravimo timove. Ovde je večeras svečana atmosfera, jer su nas naši profesori podržali. To mnogo znači studentima. Od kada je stigla zvanična podrška profesora broj studenata koji su se priključili blokadi je višestruko porastao. U ovom trenutku, u zgradi ima sigurno preko 100 studenata“, kaže on.
Dodaje da za sada imaju dovoljno hrane i opreme, ali da će im sigurno trebati još. trebaju im dušeci, ćebad.
„Ne sumnjam da ćemo imati dovoljno hrane i stvari, ljudi nam konstantno donose, a i kolege sa drugih fakulteta nam daju svoj višak. Ono što je sigurno – Pravni će istrajati u blokadama koliko god to bude bilo potrebno. Mi smo budući pravnici i naša je dužnost da dignemo među prvima glas protiv nepravde“, kaže ovaj budući pravnik.
Povečerje
Dva ujutru. Vraćamo se na Filozofski. Došla je nova smena redara, a propisi su propisi. Opet pokazujemo pres legitimaciju, upisuju nas.
Unutra je još uvek mnogo studenata, ali je žamor tiši. Spremaju se dušeci za spavanje, a ostali koji su budni su se stišali.
Jedna ekipa igra karte, napolju je standardna pušačka ekipa.
Među njima je i par studenata sa Medicinskog fakulteta i komšije sa Pravnog.
I oni će uskoro da se razilaze. Neki svojim kućama, neki ostaju da spavaju na fakultetu.
U ovo doba je i kampus zaćutao. Studenti su se povukli u svoje fakultete i čuje se samo žamor iz blokiranih fakulteta. Napolju skoro da nema više nikoga.
Iz svega što smo videli u noći provedenoj sa studentima, može se sa sigurnošću reći da je ovo najmasovnija pobuna studenata još od čuvenih studentskih demonstracija ’96/’97. godine.
I deluje da je tek početak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
