Reporter Danasa u Irskoj: Obrazovanje je Irce iščupalo iz siromaštva (FOTO)

Pevamo s njim nepoznatu pesmu dok, po kontinentalnim merilima, vozi kontrastranom auto-puta: levom. Priča setno kako ne pije već četiri godine i kako mu je ovaj posao spasao život.

Ipak, glavno pitanje zbog kojeg smo u okviru projekta EU – Puls Evrope, došli u Irsku je da saznamo kako je siromašna Irska bez ikakvih nacionalnih resursa, jer nema ni naftu, a ni rudna bogatsva, postala ekonomsko čudo Evropske unije zahvaljujući članstvu u Uniji od 1973. godine i velikim ulaganjima u prosvetu. Od tada je iz evropskih fondova dobila 17 milijardi evra. Čak 35 odsto tih sredstava uloženo je u obrazovanje.

Naravno, neizbežna su poređenja sa Srbijom (Irska 5,5 miliona stanovnika i Srbija 6,6 miliona), koja u stvari nastoji da u potpunosti zatre obrazovanje i prosvetu, a da se od EU što više udalji u svakom segmentu sem u delu koji se odnosi na milione evra koje dobija iz njenih pretpristupnih fondova.

Kako kažu u irskom Ministarstvu prosvete, Odeljenju za više i visoko obrazovanje, u Irskoj radi 12 univerziteta, od čega su četiri u Dablinu i svi su državni. Objašnjavaju da ohrabruju ljude da uče čitavog života i da ne ostanu čitav život u samo jednoj oblasti, nego da se kroz obrazovanje prekvalifikuju. Na pitanje o tome kako tržište rada utiče na profile koje uobrazuju, navode da imaju nacionalni savet za veštine i da je njihov posao da savetuje vladu gde i kakvi radnici su potrebni, pa se onda u odnosu na to odlučuje koje profile obrazovati. Dodaju da su nedavno uradili istraživanje i da je pokazalo da je to što su se odlučili da forsiraju projekat celoživotnog učenja napravilo razliku na tritu rada, tako da danas Irska ima skoro punu zaposlenost.

“Irska godišnje ukupno tri posto BDP-a daje na obrazovanje, što iznosi milijardu evra”, kažu u Ministarstvu.

Zanimljivo je da je obrazovni sistem jako dugo vođen od Katoličke crkve, ali da je pravi proboj ka ekonomskom blagostanju načinila odluka da, sem osnovnih, i srednje obrazovanje postane besplatno. Po podacima OECD-a ta zemlja je trinaesti omiljeni partner Srbije za saradnju u istraživanjima na univerzitetima.

U Odeljenju za spoljne poslove Irske navode da su se 1973. pridružili EU i da je to “zaista promenilo sve aspekte našeg društva, ne samo ekonomski, nego i to kako društvo funkcioniše”.

“Bili smo zaista siromašna zemlja, ratarska, od 1922. i proglašenja nezavisnosti. Počeli smo da podižemo obrazovanje i sa izlaskom na evropsko obrazovano tržište sve se promenilo. Došlo je do američke saradnje sa našim univerzitetima i to je promenilo sve. Sa poljoprivrede prešli smo na usluge. Pre 50 godina bili smo usmereni samo na trgovinu sa Velikom Britanijom, a sada to radimo sa svima i od najsiromašnije postali smo među najbogatijim zemljama u EU”, ističu.

Napominju da je irsko društvo, koje je pretežno bilo konzervativno i katoličke veroispovesti, prešlo veliki put od 1973. godine kada su žene morale da napuste poslove u javnoj, državnoj administraciji kad bi se udale, razvod je referendumom dozvoljen 1995, istopolni brakovi 2015, a 2018. i abortus.

Ipak, Irci i danas masovno odlaze u inostranstvo jer žele iskustvo, a ne samo zbog posla, a Irska je od zemlje migranata postala zemlja imigranata.

Ističu da u Irskoj imaju “prilično veliku zajednicu sa Balkana, koja se posle ratova devedesetih jako dobro uklopila u život Irske”.

Srpska zajednica u Irskoj je mala, tek nekoliko hiljada ljudi.

Mladen Cvetković je sa suprugom otišao iz Srbije 2003. godine.

– Dobili smo posao zahvaljući tome što je ovde bila oseka za IT stručnjacima. Ovde je fleksibilna atmosfera prema strancima jer je dosta ljudi iz Irske emigriralo i dosta su prijateljski nastrojeni i stvarno hoće da pomognu. Jedini incidenti su bili sa azilantima koji čekaju da pređu u Englesku, a bilo je protesta, verovatno onih sa nižim primanjima. Ali zvanična politika države je da podržava emigraciju i multietničko društvo, priča Mladen.

Objašnjava da se Irska dosta menjala, prvenstveno infrastruktura, jer nije bilo autoputeva, ali i da i danas ima manjih problema pošto Dablin nema metro, a autobuski saobraćaj je neredovan, mada su svuda dabl-dekeri.

– To je problem naglog razvoja, pa infrastruktura to nije mogla da isprati, kaže Cvetković. Dodaje da je prosecna plata programera, IT inženjera oko 40.000 evra godišnje.

Njegova supruga Olivera Milenković priča da se odlučila za Irsku zbog jezika, pošto se govori engleski, a i zato što su “Irci slični nama”.

Slično priča i Živko Jakšić, počasni konzul Srbije u Irskoj. On navodi da je zbog više hiljada Srba u Irskoj pre nekoliko godina predložio ER Srbiji da uspostavi vezu sa Dablinom dva puta sedmično, ali da mu nikad nisu odgovorili. Dodaje da plate u Irskoj variraju, ali da “penzioneri ovde komotno žive, pošto nedeljno primaju po 530 evra”, a ima i besplatno zdravstveno, besplatan prevoz, čak primaju i pomoć za grejanje od 30 evra nedeljno.

Vesna Jakšić, profesorka na Munster Technological University u Korku objašnjava da je pristup učenicima i studentima ličan, bez persiranja i da se profesori trude da urade sve da izvuku najbolje iz njih. Navodi da Irci promene zanimanje po tri-četiri puta u životu.

Zvanična državna politika je da žele da vide Srbiju u EU, jer bi voleli da svi imaju priliku da dobiju ono što su i oni dobili od članstva u EU. snizili su porez na 15 posto ku odnosu na 20 odsto koliko je u ostatku EU pam kompanije velike svetske kompanije dolaze ovde a onda imaju i pristup kompletnom trzistu EU.

To potvrđuje Tim Kostelo iz Stranih direktnih investicija (IDA), državne institucije ustanovljene pre 75 godina. On navodi da je Irska doživela veliki rast u poslednjih 10 godina, jer strane kompanije ulažu u Irsku zbog dobre lokacije, talenata, visokoobrazovane radne snage, jer je članica EU i ima pristup ogromnom jedinstvenom tržištu sa oko 450 miliona stanovnika i u stabilnom je okruženju.

– Zahvaljujući stranim investicijama je od početnih 50.000 ljudi 1973. godine, pa do 2023. zaposleno oko 300.000 ljudi, ističe Kostelo i dodaje da su veliku ulogu odigrale i niske korporativne takse, koje su najniže u EU, ali i to što je u Irskoj u upotrebi engleski jezik.

Irska, inače, godišnje od multinacionalnih kompanija zaradi 10 milijardi evra, što je poguralo ekonomiju a samim tim i BDP, pa su građani mogli da osete veliku korist od ekonomskog napretka države.

Ašli Bredli, šefica za komunikacije Evropskog pokreta u Irskoj, objašnjava da je razlog visokog BDP-a veliki broj stranih kompanija koje ulažu u Irsku.

– Od 1981. stanje sa emigriranjem u SAD se menja jer ljudi počinju da osećaju koristi od članstva u EU. Zbog velikog ekonomskog porasta ljudi su počeli danas da emigriraju u Irsku, jer ima posla. Mnoge kompanije su se preselile iz Engleske zbog Bregzita, jer su želele da ostanu na tržištu Evropske unije. Ima dosta evroskepticizma u Irskoj, naroćito u parlamentu, ali mislim da su ljudi tokom godina prepoznali korist od EU. Mnoge zemlje EU ne žele da napuste ali svakako žele reorganizaciju EU, ističe Bredli.

Prema njenim rečima, čak 83 posto Iraca je glasalo za EU te 1973. godine.

– Bili smo toliko siromašni da nismo mogli da se iščupamo iz siromaštva. EU je poslužila i kao politički kišobran, kao neka vrsta neutralnog terena za dogovor između Severne i Republike Irske. Lideri ove dve države mogli su da se sretnu u Evropskom parlamentu i reše sve probleme. I to je jedna od prednosti EU. Severna Irska i danas ima pristup tržištu, a ljudi u Irskoj su jako mnogo propatili zbog tog sukoba, zaključuje Bredli.

Kako kažu u predstavništvu Evropske komisije u Irskoj, irska javnost je pro-EU, što je za njih bilo iznenađujuće, a da su sada “vrlo verovatno prvi put u svojoj istoriji uticajniji u Evropi nego Velika Britanija”. Navode da je jak američki biznis lobi u Irskoj, ali da je razlog tome nizak porez na multinacionalne kompanije, koji iznosi 12,5 odsto.

Dodaju da je medijska situacija u Irskoj takva da imaju tri nacionalne dnevne novine – Irish Independent, Irish Times i Irish Examiner, da je nacionalna televizija jaka, a TV je i dalje najveći izvor informisanja. Shodno tome, 70 odsto građana veruje medijima, jer dosta gledaju britansku televiziju i stalno se upoređuju sa Britancima, jer žele da budu drugačiji.

I dok u prepunoj prodavnici plaćam irske slatkiše na kasi, caramel bombone sa pivom, irskim viskijem i čokolade sa likerom od viskija, prodavačica, mislim Filipinka, pita me da li sam prvi put u Irskoj i kako mi se sviđa Dablin. Spremno odgovaram da je sve izuzetno, ali da imam jedan “mali” problem.

– Voze pogrešnom stranom ulice, ubacuje prodavačica kroz smeh.

„Dede protiv rasizma”

Istorija Irske je migraciona, jer je najveći broj stanovnika emigrirao u SAD. Danas je čak 40 miliona ljudi u Americi sa nekim irskim poreklom. Ipak, uprkos vekovnom iskustvu sa migracijama, u Irskoj ima i protivnika migranata, što je bilo najvidljivije tokom velike migrantske krize. Nekoliko starijih ljudi se već četiri godine okuplja u jednoj od najprometnijih dablinskih ulica da bi mirno protestovalo sa transparentnom “Dede protiv rasizma”. Kroz osmeh pričaju da to rade svakog utorka da bi upozorili sugrađane na opasnost od izliva besa. Jedan od njih nam priča kako je kao mladić studirao u Londonu i da je tamo živeo jako teškim životom, “jer sam bio stranac, tako da znam kroz šta ti ljudi koji dolaze u Irsku proživljavaju”.

Preokret ulaskom u EU

Noel O’Konel, direktorka Evropskog pokreta u Irskoj, kaže da je ulazak u EU napravio veliki preokret, “od zatvorene ekonomije okrenute poljoprivredi, postali smo izvozno orijentisana privreda, postali jedna od najbogatijih i najuspešnijih članica”. Dodaje da je deset najvećih globalnih kompanija prisutno u Irskoj, a mi imamo “dobro obučenu i osposobljenu radnu snagu”, a u multinacionalnim kompanijama radi 100.000 ljudi”.