Vreme je ove godine išlo na ruku ljubiteljima gljiva. U šumama u okolini Selačke „šumskog zlata“ ima na pretek. Berači se najviše raduju vrganju, koji je prava poslastica na trpezi.
U ataru sela Selačka, u raskošnim šumama smeštenim duž same granice sa Bugarskom ljubitelji gljiva ovih dana imaju pune ruke posle.
Vrganji, vučji hleb, sunčanice, poneka lisičarka – prava su poslastica na trpezi svakog ljubitelja gljiva, koji u već u ranu zoru kreću ka šumi kako bi ubrali ono najlepše iz prirode.
Neko bere, zato što uživa u gljivama, a ima i onih koji beru radi prodaje – koji god motiv bio, ove godine priroda je bila darežljiva, pa i jedni i drugi imaju puno posla.
Nedaleko od manastira Suvodol, izdvaja se put koji vodi ka šumama koje se nalaze duž same državne granice sa Bugarskom. Put mestimično preseca reka, i nije u najsjajniji, ali ipak, ne odustajemo od namere da se oprobamo u traženju gljiva.
Duž zemljanog puta prava eksplozija boja – mahovina, kantarion, rascvetalo ptičije mleko, cvetovi svih oblika i boja, zastajemo na trenutak kako bi oslušnuli prirodu i upili sve te mirise i boje.
Stižemo do proširenja gde zatičemo već nekoliko parkiranih vozila. Ulazimo u šumu, i posle svega par minuta nailazimo na prelepi primerak vrganja. Tumačimo to kao dobar znak i nastavljamo dalje sa potragom.
Desetak minuta kasnije sa puta se čuje povik: „Hej, ljudi, ima li pečuraka?“ Napuštamo na trenutak naš posao i silazimo do puta.
„Dolazimo često ovde. Ovog proleća priroda je bila široke ruke, pogotovu kada su u pitanju vrganji. Otkupna cena je 300-350 dinara za kilogram. Uz malo truda, može se zaraditi neki dinar, a može se i obogatiti trpeza. Vrganji su izuzetno kvalitetni i veoma zdravi. Naravno, podrazumeva se da poznajete gljive pre nego pođete u berbu, u suprotnom nipošto ih ne smete brati. To nije za igru“, kazao je Dragan Petrović za Danas.
Pored vrganja, kako nam ukazuje, ima i sunčanica, lisičarki, vučjeg hleba, a pravi srećnici imali su da naiđu i na šumsko pile i jajčare.
„Pečurke su idealni dodatak jelima od mesa, pogotovu divljači, ali i same mogu biti glavno jelo. Uz gulaš su najbolje. Vrganji su odlični i za čorbu, a sunčanice samo malo da se proprže na tiganju ili roštilju, tek da dobiju šmek. Malo soli, ne treba više. Eto odličnog ručka“ – kazao je naš sagovornik.
Pozdravljamo se sa našim sagovornikom koji odlazi još dalje, duboko u šumu, na samo njemu znana mesta. Uzimamo naše cegere i vraćamo se nazad kako bi i sami obezbedili makar dodatak ručku.
Za nešto više od sat vremena, iscrpljeni i punih torbi izlazimo iz šume. Iako premoreni, osmeh nam ne silazi sa lica.
Radujemo se vrganjima kao deca, jer izgledaju prelepo, onako, baš kao iz nekog priručnika o gljivama – prvoklasni primerci.
U povratku ka manastiru Suvodol i Selačkoj ubrali smo i prelepi kantarion, tek da obogatimo dodatno naš meni odličnim čajem, pravo iz nedara prirode.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.