Repriza Černobilja nije verovatna

Vlasti očekuju da će se broj poginulih povećavati kako budu nalažena tela u ugroženom području. Šef policije prefekture Mijagi, u kojoj je cunami napravio pustoš, smatra izvesnim da će broj poginulih premašiti 10.000.

Spasioci su juče ocenili da su male šanse da u ruševinama ima preživelih. Zemljotres od 8,9 stepeni Rihterove skale pokrenuo je u petak cunami visok više od deset metara. Taj talas je oštetio nuklearnu centralu „Fukušima 1“, što je situaciju učinilo još opasnijom. Ova centrala jedna je od najvećih u svetu, stara je više od 40 godina i trebalo je da postepeno prestane da radi.

Portparol japanske vlade izjavio je juče da je u „Fukušimi 1“ opala radioaktivnost koja je prethodno dostigla nivo opasan po ljude, ali i da se „neznatno zagrevaju“ još dva od njenih šest reaktora. Nivo zračenja koji bi mogao da predstavlja opasnost za zdravlje 39 miliona ljudi koji žive u Tokiju i okolini, bio je dostignut juče tokom prepodneva ali je kasnije opao, rekao je portparol vlade Juko Edano i dodao da je primećeno „malo povećanje“ temperature u reaktorima pet i šest. Kako je javila agencija Kjodo, malo južnije od postrojenja prethodno je bila izmerena 100 puta veća radijacija od normalne.

Oko nuklearne centrale u Fukušimi, u čija je tri bloka nakon cunamija dolazilo do eksplozija nagomilanog vodonika, formirana je zona zabranjenog leta u radijusu od 30 kilometara, izvestio je Bi-Bi-Si. U međuvremenu, požar je izbio u četvrtom bloku centrale u kojem do sada nije bilo problema, a japanska vlada smatra da je i tamo mogući uzrok eksplozija nagomilanog vodonika, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Vatra je ugašena i reaktor isključen, ali se veruje da je upravo požar bio izvor povećane radijacije, javlja AP, prenosi Beta.

Kriza u japanskoj nuklearnoj centrali „Fukušima 1“ druga je najgora u istoriji nuklearnih katastrofa, odmah posle černobiljske, a francuski stručnjaci smatraju da je ozbiljnija nego što japanske vlasti tvrde, pisao je juče britanski list Telegraf. Dok Japanci tvrde da je „Fukušima 1“ nuklearni incident četvrtog stepena na skali IAEA, Francuzi tvrde da se radi o incidentu šestog stepena – što je jedan manje od maksimalnih sedam. Jedini nuklearni incident sedmog stepena je onaj koji se 28. aprila 1986. desio u nuklearnoj centrali Černobilj u Ukrajini, tada delu Sovjetskog Saveza. Iako stručnjaci smatraju da „nije verovatno“ da će se u Fukušimi ponoviti Černobilj, oni ne odbacuju takvu mogućnost.

U mnogim delovima Japana, bez obzira na udaljenost od zone pogođene cunamijem, juče su bili formirani veliki redovi ispred prodavnica i zabeležene su nestašice namirnica. Bi-Bi-Si javlja da su mnogi letovi za Japan otkazani, a kako je prenela agencija Rojters, tajvanski avioprevoznik Eva otkazao je letove za Tokio i Saporo do kraja marta. Kina je prva zemlja koja će evakuisati svoje građane sa severoistoka Japana. Kineska ambasada u Japanu je na svom sajtu saopštila da se priprema slanje autobusa za prevoz Kineza iz prefektura Mijagi, Fukušima, Ibaraki i Ivate, oblasti najteže pogođenih zemljotresom, cunamijem i eksplozijama u nuklearnoj elektrani.

Francuski državljani dobili su savet da zbog opasnosti od novih potresa i nejasne situacije posle eksplozija u nuklearnoj elektrani bez preke potrebe ne ostaju u Tokiju i okolini, već da se sklone „na nekoliko dana“. Američka ambasada u Tokiju saopštila je da Amerikanci „u ovom trenutku treba da izbegavaju putovanje u Japan“. Austrija je saopštila da će premestiti svoju ambasadu iz Tokija u Osaku zbog zabrinutosti da bi radijacija iz oštećene nuklearke mogla da dopre do japanske prestonice.

Banka Japana juče je ubrizgala dve „keš injekcije“ od ukupno osam hiljada milijardi jena (98 milijardi dolara), a prethodnog dana je na tržište novca ubacila rekordnih 15 hiljada milijardi jena (184 milijarde dolara) i olabavila monetarnu politiku da bi podržala ekonomiju. Ubačena sredstva pomogla su da se stabilizuje tržište valuta, međutim cene akcija su i juče opadale.

Analitičari smatraju da bi Japan mogao da emituje obveznice za obnovu područja pogođenih zemljotresom i cunamijem. Izdavanje obveznica bi moglo nepovoljno da deluje na stanje japanskih finansija. Javni dug Japana dostiže 200 odsto BDP i najveći je među industrijski razvijenim zemljama. „Japan će biti siromašniji zbog katastrofe. Obnova će smanjiti japansko finansijsko bogatstvo“, istakao je profesor ekonomije na Univerzitetu Merilend Piter Morici.

Iako su ruski zvaničnici prethodno izjavili da je blago povećan nivo radijacije bio zabeležen juče u jutarnjim satima u dalekoistočnom delu Rusije, Ruski hidrometeorološki zavod je saopštio da nivo radijacije na ruskom Dalekom istoku nije povišen. Predstavnik Zavoda rekao je Interfaksu da u regionu Dalekog istoka radi 17 stanica koje zbog situacije u Japanu intenzivnije mere nivo radijacije. Ruska vojska je saopštila da je spremna da evakuiše stanovnike sa poluostrva Sahalin i sa južnih Kurilskih ostrva ako to bude trebalo.

Bez posledica na svetsku ekonomiju

Beč – Analitičari Erste grupe u najnovijem izveštaju ocenili su da bi katastrofa koja se dogodila u Japanu trebalo da ima ograničeno dejstvo van granica te zemlje. Kako se navodi, Japan beleži trgovinski suficit što znači da generalno druge zemlje ne zavise od japanske ekonomije. Oni podsećaju da se na region koji je najteže pogođen katastrofom odnosi oko sedam odsto japanskog BDP-a. Izvoz te zemlje će definitivno osetiti negativne posledice oštećenja i zabeležiće pad u toku određenog perioda. Pad proizvodnje bi trebalo da barem delimično bude kompenzovan zahvaljujući brojnim proizvodnim pogonima japanskih firmi u inostranstvu. E. D.