Pokušaj Republikanske stranke da izdejstvuje da se izborna pravila u Nebraski izmene da tako na predstojećim predsedničkim izborima svi elektorski glasovi iz te američke savezne države pripadnu bivšem predsedniku SAD republikancu Donaldu Trampu, po svemu sudeći, danas je propao.
Jedan tamošnji poslanik, takođe republikanac, uskratio je partijskim kolegama podršku za promenu zakona.
Senator Majk Mekdonel iz Omahe rekao je da se protivi tome da pet elektorskih glasova iz republikancima naklonjene Nebraske budu dodeljivani po principu „pobednik uzima sve“, po ugledu na propise u 48 od 50 američkih saveznih država.
Nebraska i Mejn imaju drugačije pravila, pa sve elektorske glasove, osim jednog, osvaja kandidat koji je pobednik na nivou savezne države, a taj jedan glas dobija pobednik na nivou kongresnih distrikata.
Na poslednjim izborima, u „republikanskoj“ Nebraski taj elektorski glas osvojio je kandidat Demokratske partije, sadašnji predsednik SAD Džozef Bajden. Taj isti glas u Nebraski je 2008. godine osvojio demokrata Barak Obama.
Stav senatora Mekonala, koji je i ranije iznosio jer smatra da predsednika SAD u Nebraski treba da bira narod a ne političari, znači da republikanci nemaju dvotrećinsku većinu u Nebraski da bi progurali reformu prema kojoj bi taj jedan glas morao da pripadne republikanskom kandidatu – a to će na predstojećim izborima da bude Tramp.
Predsednički izbori su zakazani za 5. novembar, i na njima će se u vrlo neizvesnoj trci ogledati Tramp i kandidatkinja demokrata Kamala Haris. Zbog toga je pokušaj izmene propisa u Nebraski u žiži interesovanja cele američke javnosti.
Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvojio 270 glasova od ukupno 538 glasova američkih elektora.
Prema jednom scenariju, ako bi Kamala Haris, sadašnja potpredsednica SAD, pobedila u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji – državama u kojima ni republikanci ni demokrate nemaju jasnu većinu – ona bi osvojila 269 elektorskih glasova, a ako bi Tramp pobedio u preostale „kolebljive“ države, Severnoj Karolini, Džordžiji, Arizoni i Nevadi, on bi imao 268 elektorskih glasova. U taj saldo bi ušla i četiri od pet elektorskih glasova iz Nebraske.
Prema tom scenariju, ako bi Tramp pobedio u drugom distrikru u Nebraski, onda bi rezultat bio nerešen – 269:269 – pa bi pobednika odlučivao donji dom Kongresa SAD u kojem većinu imaju republikanci, i tada pobednik izbora bio Tramp.
Ali ako taj jedan elektorski glas u Nebraski osvoji Kamala Haris, predsednik SAD postaje ona.
U drugom kongresnom distriktu Nebraske, republikanci imaju tek malu prednost u broju svojih registrovanih glasača, a 25 odsto glasača nije opredeljeno ni za jednu stranku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.