RERI: Rio Tinto želi da potencijalne uticaje na okolinu projekta ‘Jadar’ prikaže manjim nego što su

Najave da će projekat biti realizovan po najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine ovime su u praksi demantovane na samom početku od strane kompanije i Ministarstva zaštite životne sredine, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da je, postupajući po zahtevu kompanije Rio Tinto, Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije 17. septembra objavilo javni uvid u Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“, što, kako je naveo RERI, predstavlja prvi korak u postupku procene uticaja na životnu sredinu, a rešenje o određivanju obima i sadržaja dokument koji Rio Tintu nedostaje da bi pribavio odobrenje za eksploataciono polje.

Istaknuto je da taj zahtev nije izrađen u skladu sa propisima u oblasti procene uticaja na životnu sredinu i sadrži brojne nedostatke, zbog čega RERI smatra da nisu bili ispunjeni uslovi za izlaganje na javni uvid, već je zahtev trebalo da bude vraćen Rio Tintu na dopunu.

Kako je ukazano, najozbiljniji nedostatak predstavlja činjenica da se Rio Tinto koristio tzv. „salami slicing“ metodom veštačkog razdvajanja projekta na manje celine kako bi izbegao sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu za celokupan projekat.

„Rio Tinto je podneo zahtev u kojem je naveo da se projekat odnosi samo na eksploataciju rude litijuma i bora iz podzemnog rudnika, što ne predstavlja samostalan projekat, već samo deo projekta ‘Jadar’ koji Rio Tinto planira da realizuje na predmetnoj lokaciji“, kazao je programski direktor RERI Mirko Popović.

Tako u zahtevu, dodao je, nije prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu.

„Kako je izostao opis prerade rude nije poznato koje će se vrste reagensa koristiti, te nije poznato ni koje će se vrste otpada i otpadnih voda generisati, ni kako će se tretirati. Ne zna se ni na koji način će se rudnik snabdevati vodom iz aluviona reke Drine“, rekao je Popović.

Naglasio je i da je izostao i prikaz deponovanja mulja iz proizvodnje litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata, koji potencijalno ima značajne negativne uticaje na životnu sredinu.

Posledično, kako je naveo, nije prikazan ni uticaj ovih projekata i aktivnosti na životnu sredinu.

Popović je objasnio da postoje mnogobrojne koristi zbog kojih investitori razdvajaju projekat, među kojima su i smanjenje troškova investicije i ubrzano pribavljanje građevinskih i rudarskih dozvola.

„Ukoliko negativni uticaji na životnu sredinu nisu sveobuhvatno procenjeni, ni mere koje su propisane studijom neće biti adekvatne, a samim tim investitor ima i manje troškove ulaganja u zaštitu životne sredine, zaštitu zdravlja i kvalitet života lokalnog stanovništva“, dodao je on.

Ukazano je da je Rio Tinto razdvajanjem projekta postupio i suprotno Uslovima Zavoda za zaštitu prirode, u kojima se propisuje da „vrsta radova obavezuje kompaniju na pokretanje postupka odlučivanja o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, i izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu Glavnog rudarskog projekta koji će obuhvatiti sve faze eksploatacije i prerade rude jadarita“.

„Verovatnoća da će nadležni organi u narednom postupku procene uticaja za drugi deo rudnika odlučiti da se taj projekat ne može realizovati, ili barem ne u tim kapacitetima značajno se smanjuje, čime investitor dobija mogućnost da započne realizaciju projekta iako nisu procenjeni celokupni uticaji na životnu sredinu“, istakao je osnivač RERI Jovan Rajić.

On smatra da su najave da će projekat biti realizovan po „najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine“ ovime demantovane na samom početku.

„Ono što naročito zabrinjava i dovodi u pitanje namere Rio Tinta jeste činjenica da je kompanija požurila sa podnošenjem zahteva po važećem Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, iako je predlog novog zakona koji obezbeđuje viši stepen odgovornosti nosioca projekta, izričito zabranjuje razdvajanje projekta, i daje veći prostor javnosti u procesu donošenja odluka, upućen Narodnoj skupštini i njegovo usvajanje se očekuje u narednim danima“, dodao je Rajić.

Prema njegovim rečima, da je kompanija zaista želela da postupak sprovede po višim standardima zaštite životne sredine, sačekala bi usvajanje novog Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

U RERI smatraju da razdvajanje projekta predstavlja samo jedan od nedostataka predmetnog zahteva.

RERI podseća da se zbog zabrinjavajućeg stanja vladavine prava u Srbiji „projekat ‘Jadar’ ne može realizovati bez ugrožavanja ljudskih prava i životne sredine, a što smatrju potvrđuju i nepravilnosti uočene u postupku procene uticaja na životnu sredinu, kao i represija nad građanima, ekološkim aktivistima i organizacijama civilnog društva, koji su na zakonit način iskazali neslaganje sa projektom“.