Rešavanjem prava Rumuna Srbija potvrđuje put ka EU

Istorija Srbije i Rumunije po mnogo čemu je slična, kaže ambasador Banu osvrćući se na nedavno obeleženi Dan ujedinjenja Rumunije:

– Za nas 1. decembar predstavlja ostvarivanje ideala. Prvog decembra 1918. poslednje teritorije nastanjene rumunskim življem ujedinile su se, voljom naroda, sa otadžbinom, zatvarajući maestralno jedan period istorije u kojem je narod živeo razdvojen u više država ili rumunskih pokrajina.

Srbija bi, prema izjavama političara i diplomata, datum za početak pregovora o članstvu sa EU mogla da dobije u martu ili junu. Šta je po vašem mišljenju realno i kakav je stav Rumunije?

– Kao što znate, Rumunija pruža konstantnu podršku pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Određivanje tačnog datuma za početak pregovora za pristupanje zavisi od zbira više faktora i u tom kontekstu izražavamo uverenje da će Srbija nastaviti proces reformi u cilju prihvatanja pravnih tekovina Zajednice (aquis communautaire) i ispunjavanja uslova za pristupanje EU.

Da li će Evropska unija, po vašem mišljenju, na kraju pregovora od Srbije zahtevati da indirektno prihvati nezavisnost Kosova i kakva je pozicija Rumunije u tom kontekstu?

– U okviru EU i dalje su prisutni različiti stavovi kada je reč o Kosovu. Pet država članica, među kojima je i Rumunija, ne priznaju nezavisnost te pokrajine, ali bitno je da krajni pravac delovanja Unije odražava zajedničke stavove. Ne možemo da se upustimo u pretpostavke koje nemaju osnov u našim aktivnostima i našem ponašanju na evropskom nivou. Rumunija neće promeniti svoj poznati principijelni stav povodom Kosova i nastaviće da ohrabruje mere koje imaju za cilj stabilnost i prosperitet celokupnog regiona.

Na konsultacijama predstavnika vlada Srbije i Rumunije u oktobru dogovoreno je unapređenje prava na informisanje rumunske nacionalne manjine u Srbiji i da dve strane „ohrabre dijalog“ Srpske pravoslavne crkve i Rumunske pravoslavne crkve. Da li je nekih pomaka bilo u međuvremenu i kakva su dalja očekivanja Rumunije?

– U okviru konsultacija održanih u Hagu istaknuta je neophodnost primene odredbi Protokola sa drugog sastanka Mešovite komisije Rumunije i Srbije za zaštitu nacionalnih manjina. To je obavezujući dokument za obe države i sadrži konkretne i ostvarive odredbe sa ciljem poboljšanja položaja osoba koje pripadaju rumunskoj manjini sa čitave teritorije Srbije, bez obzira na njihov naziv, uz poštovanje principa, koje su prihvatile obe države, o nemešanju vlasti u procesu slobodnog izjašnjavanja manjina. Naša očekivanja su poznata i nadamo se da će iscrpni razgovori na tu temu proizvesti konkretne rezultate. Naravno da dijalog dveju crkava može biti samo blagotvoran, ali moramo imati u vidu da obezbeđivanje određenih prava i sloboda, predviđenih evropskim normama, predstavlja prerogative države.

Prilikom susreta premijera Viktora Ponte i Ivice Dačića, takođe u oktobru, najavljeno je održavanje zajedničkih sednica vlada dve države. Šta će biti teme prve sednice koja je najavljena za januar?

– Inicijativa zajedničkih sastanka vlada pokrenuta je na osnovu uspešne prakse Rumunije u odnosima sa susedima kao što su Moldavija, Mađarska i Bugarska. Na taj način mogu biti operativno rešena bitna pitanja. Detalji vezani za organizaciju tog sastanka tek treba da budu utvrđeni.

Rast rumunskih investicija

– Rumunija je prošle godine bila među prvih pet najznačajnijih partnera Srbije u oblasti trgovine, a u prvih devet meseci 2012. trgovinska razmena dostigla je 716 miliona evra. Obim investiranog rumunskog kapitala u Srbiji je u porastu, a glavne investicije se odnose na isporuku opreme i usluga u telekomunikacijama, građevini, materijalu za instalacije… Konkretan primer u tom smislu je izgradnja fabrike za reciklažu PET ambalaže u Mladenovu kod Bačke Palanke, koja je počela u novembru. To je omogućeno rumunskom investicijom od pet miliona evra, a biće otvoreno 50 novih radnih mesta – kaže ambasador Daniel Banu.