Rešavanjem problema do saznanja

Nastavnici su obučeni za korišćenje digitalnih nastavnih materijala, koje je pripremilo desetak izdavačkih kuća.

Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže da je rok za pripremu digitalnih materijala bio ove godine kratak, kao i za nove udžbenike za prvi i peti razred, te da je u prvoj godini primene projekta uslov bio da nastavnici koriste digitalne sadržaje onih izdavača za čija štampana izdanja su se opredelili.

– Prvi ulazni kriterijum je bio da svi koji imaju štampane udžbenike mogu da pripreme digitalne nastavne materijale koji se oslanjaju na plan i program. Nismo mogli u startu da dozvolimo da nastavnici biraju nešto što je možda dobro zamišljeno, ali je neupotrebljivo. Pregledala sam veliki broj tih materijala, oni imaju dobre animacije, linkove koji upućuju na određene sadržaje, neki imaju takvu platformu pomoću koje nastavnik kada, recimo, radi sistematizaciju može da prati koliko je učenika pristupilo rešavanju zadataka, koliko je pogrešilo, pa su se vratili na početak, može odmah da vidi koliko je gradivo usvojeno, na čemu treba dodatno da radi…. Druga prednost je učenje pomoću slike i istraživački zadaci gde đaci rešavanjem određenih problema dolaze do saznanja. Treće su vizuelni efekti koji omogućuju da se informacije lakše i duže pamte – navodi Nedeljković samo neke od benefita korišćenja digitalnih nastavnih materijala.

Uz obuke nastavnici su dobili projektor, laptop i drugu opremu, kao i prenosiva kolica koja omogućuju da se ta oprema premešta iz učionice u učionicu. Ministarstvo prosvete će od izdavača otkupiti licence, a besplatan pristup digitalnim materijalima osim nastavnika imaće i svi učenici kojima oni predaju. I to ne samo u školi već i kod kuće, a pristupaće im pomoću šifre koju će dobiti od nastavnika. Korišćenje ovih materijala moguće je i preko aplikacije koja se instalira na mobilni telefon.

Nedeljković napominje da štampani udžbenici neće biti izbačeni iz upotrebe, ali naglašava da su oni samo pomoćno nastavno sredstvo, i to više za đake nego za nastavnike. Ukazuje da se u školama pridaje preveliki značaj udžbeniku, koji, kako naglašava, ne sme da bude prvi u procesu učenja.

Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), dodaje da se u većini zemalja još uvek koristi kombinacija štampanog i digitalnog udžbenika. Cilj je da deca uče u svom realnom okruženju – a to su nove tehnologije, ali i se pripreme za budućnost u kome će možda sve biti digitalizovano.

– Od vitalne važnosti je da nastavnik postane aktivni učesnik u ovom procesu: da kroz svoj lični primer učenicima pokaže da je unapređivanje znanja kontinuirani proces, da se trudi da ovlada informacionom tehnologijom i promeni način rada u učionici. Najveći neprijatelj je uvek bio strah od promena, a ne lenjost. Zato je ovo prvi opsežni projekat koji je mislio na sve potrebne korake, kao i nastavu potrebnu opremu, obuke i digitalne softvere. Kroz projekat je obučen tim od 69 voditelja, koji su obučili 2.000 nastavnika. Nakon održane obuke voditelji će nastavnicima uključenim u projekat biti mentori i imati obavezu da im u konkretnoj učionici, na konkretnom primeru i problemu pomognu – objašnjava Grušanović.

Stiglo 106 digitalnih udžbenika

– Na adresu ZUOV-a je stiglo 106 digitalnih udžbenika, od toga 40 za prvi i 66 za peti razred, koje je poslalo 11 izdavača. Pošto je u pitanju pilot-projekat, i učenici imaju odabrane štampane udžbenike, naše komisije su pregledale da li udžbenik odgovara odobrenom štampanom udžbeniku, odnosno programu za taj razred. Svaki pionirski korak treba pomoći, pa u ovom slučaju nema klasičnog odobravanja niti izbacivanja iz kataloga. Mi smo svakoj izdavačkoj kući poslali uočene greške, ali i savete za poboljšanje njihovog udžbenika – ističe Zlatko Grušanović.

Prijavljeno 600 škola

– Za projekat „Digitalna učionica“ se javilo oko 600 škola, odnosno 1.670 nastavnika. Javni poziv je ponovljen za još 300 nastavnika. Nastavnik dobija dvodnevnu obuku, a zatim voditelj obilazi i prati nastavu u školi najmanje mesec dana nakon završene obuke. Želeli smo nastavnike koji su motivisani da predaju po kombinovanom metodu, i pošto je jedan od ciljeva da obučeni nastavnici prenesu svoje znanje i veštine drugima iz svog aktiva i predmeta, mislim da ćemo sledeće godine imati mnogo više prijavljenih – ističe Grušanović.