Rešena misterija Titovog blaga

Šta tačno obuhvata, odnosno koji se sve predmeti trenutno nalaze u čuvenom „depou 555“, u ovoj instituciji nisu mogli da odgovore. Kako objašnjavaju, predmetna ostava pripada Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, koje jedino može davati informacije o njenom sadržaju.
List Danas bezuspešno je pokušavao u više navrata tokom prethodnih meseci da sazna u kabinetu predsednika Tomislava Nikolića šta se dešava sa „Titovim blagom“, međutim pitanja – gde su predmeti iz „depoa 555“ i šta sve pripada zaostavštini doživotnog predsednika SFRJ ostali su bez odgovora.

Unuka Josipa Broza Tita – Svetlana Broz – kaže za Danas da ona kao jedna od naslednica ne zna šta se od Titove imovine nalazi u Narodnoj banci Srbije.

– Četiri godine nakon nelegalnog ulaska komisije predsednika Nikolića, bez suda i naslednika, u „depo 555“ Predsedništva SFRJ, koji se nalazi u Narodnoj banci Srbije, ja kao naslednik Josipa Broza Tita nemam nikakav uvid u predmete koji se nalaze u tom sefu, osim popisa iz 1982. godine, kada su Titove stvari tamo deponovane – kaže Broz.

U Višem sudu u Beogradu, u čiju nadležnost je prešao predmet o ostavinskoj raspravi o Titovoj imovini iz Prvog osnovnog suda, kazali su da ne znaju gde su trenutno predmeti iz sefa čiji je sadržaj popisan pre četiri godine. Samom popisu 2013. godine nije prisustvovao niko od predstavnika Prvog osnovnog suda pošto je prethodno tročlana komisija obavestila tu instituciju da njihovo prisustvo nije potrebno. Kako pri otvaranju sefa nije bilo ni predstavnika suda, ni advokata Brozovih, pravni zastupnici imali su brojne prigovore ističući da je sve urađeno mimo zakona, pošto je jedino sud pred kojim se vodila ostavinska rasprava mogao da popisuje stvari.

Svetlana Broz podseća da se ostavinska rasprava o Titovoj imovini vodi 34 godine zato što je nekadašnje „Predsedništvo SFRJ uticalo na donošenje zakona o upravljanju Titovim stvarima jer je želelo da sačuva „lik i delo“ Josipa Broza Tita, pa su naslednici bili onemogućeni u ostvarivanju svojih prava zbog ideoloških razloga“.

– Od 2002. kada je Savezni ustavni sud utvrdio da taj zakon nije saglasan sa Ustavom, na delu je čista otimačina, jer su „vladari“ Srbije poništili Titovo političko i antifašističko nasleđe, ali otimaju naslednicima njegovu pokretnu zaostavštinu, pri čemu ne biraju sredstva vršeći i nezapamćen pritisak na pravosuđe – ističe Broz.

Joška Broz: Sve je nameštaljka

I ostali Titovi naslednici veruju da je deo zaostavštine nepovratno nestao. Joška Broz je ranije kazao za Danas da to što je protivzakonito formirana komisija otvorila sef bez prisustva advokata i naslednika, još jedan dokaz da je „sve čista nameštaljka“. „Ako je od 30.000 umetničkih dela ogromne vrednosti ostalo svega 750, onda nemamo šta dalje da pričamo. Najgore je što sudija sudi prema onome što vidi na papiru, a te stvari nije uzeo niko iz porodice već neko od funkcionera. Zato je sudu najlakše da kaže da zaostavštine nema, jer bi u suprotnom neko morao da odgovara“, kazao je Broz.