Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad prvi put je priznao pravo Izreala na postojanje i rekao da bi bilo prihvatljivo da Palestinci postignu rešenje prema kojem bi se formirale dve države. Upitan da li bi podržao sporazum između Palestinaca i najljućeg neprijatelja Teherana on je rekao: „Za nas je prihvatljiva svaka odluka koju budu doneli. Mi nećemo ništa da određujemo. Šta god da odluče, imaće našu podršku. Smatramo da je to pravo palestinskog naroda, ali očekujemo da i ostale zemlje isto učine.“
Imajući u vidu česte izraze neprijateljstva iranskog predsednika prema postojanju Izraela, kao i to da je više puta zahtevao njegovo „uništenje“, i njegovu naviku da u rasponu od nekoliko dana preti i nudi prijateljske odnose, zapadne diplomate neće smatrati da Ahmadinedžadove reči predstavljaju trajnu promenu u njegovoj politici. On je prethodno izjavio da Izrael treba sravniti sa zemljom, a pre nedelju dana je optužio ovu zemlju da vodi „najsuroviji i najrepresivniji rasisitički režim“.
Sudeći prema njegovom intervjuu koji je dao za ABC, stiče se utisak da nije načisto kako da reaguje na prijateljske poteze predsednika SAD Baraka Obame, što uključuje i njegovu poruku koju je iranskom narodu uputio na njihov nacionalni praznik u kojoj veliča njihovu „veliku civilizaciju“. On je odbacio pregovore između SAD i Irana bez preduslova, ali je pozdravio razgovore s „janim smernicama“. Upitan da li se slaže sa Obaminom vizijom novih odnosa sa Iranom, Ahmadinedžad je rekao: „U proteklih 29 godina, različite američke administracije protivile su se iranskom narodu. Oni sada tvrde da smo odustali od tog neprijateljstva. To je dobro. Pozdravljamo takve komentare. Ali, da li je administracija koja je do juče govorila ’Ubiću te’, a danas kaže ’Neću da te ubijem’ umešna?“
On je i dalje osporavao holokaust, iako su zbog njegovih agresivnih komentara o Izraelu na konferenciji UN o rasizmu, održanoj prošle nedelje u Ženevi, evropske delegacije napustile samit. „Ukoliko je to zaista istorijski događaj,“ rekao je on o stradanju šest miliona Jevreja, „zašto žele od toga da naprave svetinju? A nikome ne sme da bude dozvoljeno da bilo šta pita o tome?“ Ahmadinedžada u junu očekuju izbori, a tek treba da dobije podršku od bloka konzervativaca koji su ga podržali pre četiri godine. Kod kuće je bio na udaru kritika više zbog lošeg upravljanja ekonomijom nego zbog spoljne politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
