Rešenje Višeg suda u Valjevu: Četnički komandant Nikola Kalabić opet rehabilitovan

„U petak je doneto rešenja kojim se usvaja zahtev za rahabilitaciju“, naveo je advokat Branković u pisanoj izjavi za naš list.

Zahtev za rehabilitaciju je podnela njegova unuka Vesna Kalabić, tada Dragojević, još u martu 2012. Od tada je održano više ročišta sa preko 400 strana dokumenata koji su izvedeni kao dokazi u toku postupka.

U aprilu 2017. doneto je prvostepeno rešenje Višeg suda u Valjevu kojim je Nikola Kalabić rehabilitovan.

Međutim, godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu na žalbu višeg javnog tužioca donosi rešenje kojim se ukida prvostepeno rešenje o rehabilitaciji i sve se vraća Višem sudu u Valjevu koje je 21. decembra imalo prvu ponovljenu raspravu.

Porodica Kalabića, kako je još tada najavljeno u slučaju njegove rehabilitacije koja je sada usvojena,  imaće pravo na nasledstvo, između ostalog, veliko zemljište na Divčibarama, poznatoj obližnjoj turističkoj destinaciji oko 120 kilometara južno od Beograd.

Skupština Srbije 2005. izjednačila je ravnogorski i partizanskim pokret. Ustavni sud Srbije je, međutim, 2012. proglasio tu odluku neustavnom, zadržavajući bivšim pripadnicima četničkog pokreta prava na penzije.

Viši sud u Beogradu je maja 2015. rehabilitovao vođu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Mihailovića, koji je posle rata osuđen na smrt zbog ratnih zločina i saradnje sa fašističkim okupatorom.

Kalabićeva unuka Vesna Kalabić izjavila je da hoće da “skine ljagu sa dedinog imena“. Njen advokat je u završnoj reči naveo da je Nikola Kalabić bio „jedna od najznačajnijih figura u Ravnogorskom pokretu, čuveni geometar, poštovan porodični čovek, častan oficir, izuzetan starešina“, a da je likvidiran iz političkih, nacionalnih i ideoloških razloga.

Nikola Kalabić je pre rata bio geometar Katastarske uprave u Valjevu. Na početku prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo se, međutim, razilaze, a Kalabić prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde, koja je, ptrema navodima istoričarke Jelene Đureinović, bila jedna od najozloglašenijih četničkih jedinica.

Dok potomci tvrde da nema dokaza da je Kalabić odgovoran za zločine, te da će sud na osnovu dokaza “razotkriti gnusne laži koje su o njemu širili komunisti“, Jelena Đureinović navodi da dokumentacija i prepiske iz perioda rata potvrđuju njegovu odgovornost za tzv. čišćenja komunista, teror, pljačke, premlaćivanje i pokolj nad civilima u Srbiji.

“Na primer, pokolj u Kopljaru kod Aranđelovca, u decembru 1943. gde je ubijeno 20 ljudi, gde on sam u depeši piše – sve sam ih poklao. Imamo 1944. Banju, Mali Požarevac, Drugovac. Godine 1942. i 1943. dosta upada u sela, klanja ljudi, posebno u okolini Aranđelovca.

Imamo dokumente i četničkog pokreta, pa tako za Rudnički kraj postoji i pismo jednog anonimnog oficira Draži Mihailoviću, koji kaže da su pedeset posto žrtava tih pokolja nevini ljudi, a da se u izveštajima predstavljaju kao da to nisu.

I ono što se često dešava je da se žrtve predstavljaju kao komunisti jer bi onda to trebalo da bude legitiman zločin“, navela je Đureinović za Radio Slobodna Evropa još 2017. Kada je Sud u Valjevu odložio odluku o zahtevu za rehabilitaciju četničkog komandanta Nikole Kalabića.

Nikola Kalabić je, piše istraga.ba, pred sam kraj rata kao i mnogi drugi pripadnici Jugoslovebnske vojske u otadžbini (JVUO) pokušavali su da se sakriju u zabačenim delovima zemlje i da tamo sačekaju pokušaj bune protiv komunističke vlasti.

OZNA je krenula sa širokim planom likvidacije bivših pripadnika JVUO i ostalih vojnih organizacija van teritoriji Jugoslavije. Tako su uspeli svoje agente da ubace u mrežu podrške Nikole Kalabića, i da ga u tajnoj operaciji 5. decembra 1945. uhapse.

Okolnosti njegove smrti do danas nisu utvrđene. Godinama je vođen kao nestali, da bi na kraju, 65 godina kasnije, službeno bio proglašen mrtvim.

Rešenjem Sreskog suda u Mionici od 11. novembra 1946. godine Kalabić je proglašen narodnim neprijateljem i oduzeta mu je imovina.

U pismu iz aprila 1944. je lično naredio klanje partizanskih simpatizera.

“Dragi Pape, za klanje komunista molim te dobro tu stvar proveri. Ispitaj još bar tri čoveka. Za te ljude koji treba da se zakolju. Pitaj Peru Miletića, Stevana Beserovca i Živorada Pajića, pa ako oni kažu da su krivi kao komunisti, onda najviše zakoljite: u Jasenici 3, Popučke 2, Garić 2, Grabovica 2, konja pastuva od Zakića mi dovedite, a za njega zna Stanimir.

Mene ćeš naći tek drugi dan Uskrsa u večer u Lekovicama kod Stanoja. Nemoj se vraćati dok zadatak ne svršiš. Želim iskreno da praznik Hristovog voskrsenja dočekate svi zdravi. Doviđenja. Pozdravite mi sve, a tebe najviše pozdravlja tvoj čika Pera – napisao je.

Iako je službeno bio podređen vođi četničkog pokreta, Draži Mihailoviću, Kalabić je i tamo bio zloglasan zbog okrutnosti. Čak i njegovi podređeni zabrinuto su pisali Mihailoviću i preklinjali ga da zaustavi Kalabića i njegove koljače.