Na vajkanje jedne beogradske profesorice da je umorna od svog posla i da ga više ne radi sa entuzijazmom kakav je imala na početku karijere, njena prijateljica Engleskinja joj je odgovorila pitanjem: A zašto ne promeniš posao? Profesorica je, kaže, bila zatečena takvom idejom, i uz tešku muku objasnila prijateljici da su kod nas posao i profesija poput krsta koji se nosi do sudnjega dana, i koji se nikako ne sme ispustiti.
I Englezi i svi ostali narodi razvijenih zemalja već odavno kroje i boje svoje živote uglavnom po slobodnom izboru, za šta baš i nije neophodno biti bogat. Promena profesije, interesovanja i hobija je moguća između ostalog i zato što postoji uređen sistem permanentnog obrazovanja, otvoren za sve, to jest, što se školovanje i učenje ne završava sa dobijanjem diplome. Sistem obrazovanja odraslih po principu doživotnog učenja je potreba i izum modernog doba, a iza tog projekta zdušno su stale sve relevantne svetske organizacije, od Ujedinjenih nacija do Evropske unije. Razvijene zemlje su ga odavno ozvaničile, tako da u tim neformalnim obrazovnim institucijama možete sresti ljude koji uz posao pohađaju specijalizaciju koja im omogućava da se efikasnije uključe u novi tehnološki proces, domaćice koje žele da se pored kuvanja bave literaturom, penzionere koji su se konačno posvetili davnašnjoj želji da uče strane jezike, ili pak izučavanju filozofije starog Istoka, profesore koji bi želeli postati duhovni učitelji, ma šta to značilo.
U svim proklamacijama o obrazovnoj politici modernih društava stoji da je znanje najvredniji resurs – ono utiče na stopu zaposlenosti, ekonomski rast, povećanje produktivnosti, ali i doprinosi unapređenju međuljudskih i međuetničkih odnosa, povećanju građanskih sloboda, ekološke svesti, unapređenju zdravlja, emancipaciji žena, smanjenju raznih vrsta diskriminacije… A usled brzih demografskih, socijalnih, političkih, ekonomskih i naučno-tehnoloških promena znanje se mora stalno inovirati. Ukoliko jedno društvo nije spremno da bude u neprestanom procesu učenja, vreme će ga preteći.
Obrazovanje odraslih je zbog svega toga postalo stalna tema mnogih međunarodnih organizacija – od UNESCO, Evropskog saveta, Svetske banke, OECD, do UNICEF, FAO, Međunarodne organizacije rada, Svetske zdravstvene organizacije i, naravno, Evropske unije. U deklaraciji Pogled u budućnost usvojenoj na petoj konferenciji UNESCO, navodi se da „čovečanstvo u obrazovanju vidi nužni doprinos težnji da se dosegne ideal mira, slobode i socijalne pravde“.
Srbija, međutim, ima tri miliona građana sa završenom osnovnom školom ili sa svega nekoliko razreda, i – razorene institucije obrazovanja odraslih, nekadašnje socijalističke radničke univerzitete. U njoj se za obrazovanje izdvaja 3.5 odsto dohotka, nasuprot šest odsto u razvijenim zemljama. Srbija uz sve to još nije usvojila ni zakon koji bi regulisao obrazovanje odraslih i permanentno obrazovanje, iako ga najavljuje od 2006. godine. A jedan od zahteva koje EU postavlja pred svoje članice je i standard permanentnog obrazovanja, i to prema jedinstvenom programu.
U takvoj situaciji vlada Vojvodine je odlučila da ne čeka donošenje zakona o tom neformalnom vidu obrazovanja odraslih, te je krenula sa pripremama za otvaranje edukativnog centra te vrste, što bi se trebalo dogoditi sredinom ove godine. Centar će se nalaziti u Novom Sadu, a imaće i nekoliko „ekspozitura“ u gradovima na teritoriji pokrajine. Program po kojem će se raditi biće usklađen sa zahtevima i standardima EU, a polazna osnova u kreiranju tog programa je iskustvo Mađarske, koja već ima takve centre. Konkretnu pomoć pokrajinskim sekretarijatima za obrazovanje i rad i zapošljavanje u tome pruža obrazovni centar za odrasle iz Kečkemeta.
Zoltan Jegeš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, navodi da stvaranjem svog edukativnog centra Vojvodina želi biti spremna za vreme kada se usvoji zakon o obrazovanju odraslih, ali i za evropsko tržište, jer će sertifikati ovog centra važiti na celom prostoru EU.
– Ukoliko očekujemo privrednu saradnju sa Evropom, prirodno je da imamo i obrazovni sistem koji će biti kompatibilan sa evropskim. Mi na ovaj način šaljemo i poruku potencijalnim investitorima u Srbiji da imamo radnu snagu koja zadovoljava njihove potrebe i standarde… U tome je značajna saradnja sa Kečkemetom jer nam je omogućeno da koristimo njihova iskustva, i njihove obrazovne programe, čime skraćujemo proces postavljanja osnova za ovaj projekat. Zbog čega bismo istraživali nešto što već postoji i što je već poznato – kaže Jegeš.
On navodi da između formalnog obrazovanja, kroz postojeći obrazovni sistem, i neformalnog obrazovanja nakon završenog školovanja, postoji razlika pre svega u tome što formalni rešava strateška pitanja u društvu i brine o kadrovima za desetak godina unapred, dok je obrazovanje u odraslom dobu u sprezi sa sistemom za zapošljavanje – ono mora brzo da reaguje, i osposobljava novu radnu snagu koja je trenutno potrebna.
– Stoga naš centar polazi od postojećih resursa u okviru formalnog obrazovanja, i predstavlja njegovu uspešnu dopunu, kako bi se što efikasnije reagovalo na potrebe tržišta. Postoje struke kod kojih je za prekvalifikaciju potrebno samo dodati neka nova znanja, dok se kod nekih profesija veštine potrebne za rad mogu savladati u toku samo jedne godine, pa je višegodišnje školovanje nepotrebno. Ta fleksibilnost neformalnog obrazovanja je njegova velika prednost – kaže Jegeš.
Trenutno u Vojvodini ima oko 200.000 nezaposlenih, od kojih je oko 40 odsto sa završenim prvim i drugim stepenom stručne spreme. Većina ih je izgubila posao jer njihova kvalifikacija prosto više nije tražena. Kako se ne mogu vratiti u školske klupe, preostalo im je da rade fizičke poslove, ukoliko i to nađu, ili pak da žive od socijalne pomoći.
Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje, podseća da bi neki od tih nezaposlenih svoje egzistencijalne probleme mogli rešiti upravo kroz odgovarajuću prekvalifikaciju. Ali, osim te kategorije stanovništva, kao što su nezaposleni sa niskim ili neodgovarajućim stepenom stručne spreme, na isti način su ugrožene i osobe iznad 50 godina starosti koje su postale žrtve tranzicije, zatim žene, Romi, izbegla i raseljena lica, a ništa manje ni mladi koji imaju „suficitarne diplome“.
– Naš cilj je da kroz saradnju sa edukativnim centrom iz Kečkemeta i naši ljudi koji budu završili neku od obuka u novosadskom centru po njihovom programu dobiju mogućnost da steknu sertifikat kečkemetskog centra, koji bi onda važio na prostoru cele Evropske unije, i time dobili mogućnost da i tamo potraže posao – kaže Vasin.
Otvaranjem edukativnog centra u Novom Sadu realizovao bi se i već ranije započet projekat uspostavljanja zajedničkog tržišta sa Mađarskom, navodi Vasin. – Na taj način bismo mi iz Vojvodine imali mogućnost da zaposlimo značajan broj nezaposlenih koji imaju odgovarajuća zanimanja na poslovima koji su u Mađarskoj deficitarni, a takođe da u Vojvodini i Srbiji angažujemo kadrove iz Mađarske koji nama nedostaju, a tamo ih ima na raspolaganju – kaže Vasin.
Rad na pripremi edukativnog centra podrazumeva kako definisanje programa zasnovanog na potrebama tržišta, tako i pripremu adekvatnog nastavničkog kadra. U našim uslovima taj program najpre treba da bude pomoć pri efikasnijem zapošljavanju i odgovor na trenutne potrebe privrede. No, mogućnost obrazovanja u kasnijim godinama može i kod nas za neke predstavljati drugu ili treću šansu za pronalaženje zadovoljavajućeg zanimanja, kao i šansu za lični razvoj, i novi pogled na svet.
„Ruka ruci“ u Subotici
Svojevrsna promocija programa edukacije odraslih bilo je otvaranje kabineta za nastavu u Subotici, koja će se izvoditi u okviru IPA prekograničnog projekta Ruka u ruci, a koji realizuju Udruženje građana Probitas iz Subotice, kao i NVO iz Kanjiže i edukativni centri iz Kečkemeta i Baje. Projekat traje 16 meseci, a posvećen je kako obrazovanju tako i prekvalifikaciji odraslih. Kristina Pastor, predsednica udruženja Probitas, kaže da su njihovi kursevi posvećeni poljoprivrednicima, koji će moći da steknu znanja iz oblasti eko-farminga, odnosno o vođenju gazdinstva po ekološkim principima, i po standardima EU. Program takođe obuhvata obuku iz osnova informatike, kao i osnovna znanja o vođenju firmi.
– Naše ciljne grupe ovog puta su nezaposleni, žene, Romi, osobe sa invaliditetom, ali i zaposleni kojima treba prekvalifikacija. Projekat finansira Evropska unija, a saradnja sa Kečkemetom omogućiće da polaznici dobiju sertifikat koji će biti priznat i u EU – kaže Kristina Pastor.
Subotica se ovim projektom takođe kvalifikovala i kao jedna od ispostava budućeg edukativnog centra u Novom Sadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
