Resetovanje na predizbornom ledu

A, pod tom povampirenom hladnoratovskom porukom rasprostro se odgovarajući, popriličan tekst kojim je (kako se čini) prilično uverljivo skicirana dalja ovdašnja dugoročna strategija odnosa sa suparničkom vojnom supersilom. Strategija američke administracije, kao i prateća – medijska.

Proteklih dana, u istupanjima ovdašnjih eksperata (a i zvaničnika nižeg stejdepartmentskog kalibra, kad o tome ne govore za javnost), dominirale su dve procene tekućih postizbornih zbivanja u Rusiji, koja su u subotu kulminirala dosad neviđenim demonstracijama pedesetak hiljada ljudi na ulicama Moskve i još nekih gradova. Prva je kratkoročna, vezana za neposrednu budućnost i glasi, kad se saberu svi elementi, da Vladimir Putin „nije u neposrednoj opasnosti“. Odnosno, da će njegova doskora neprikosnovena partija Jedinstvena Rusija uspeti da se na odgovarajući način prilagodi minimalnoj parlamentarnoj većini koju je zadržala u Dumi, dok će on sam i dalje ostati na komandnoj poziciji „apsolutnog favorita“ predsedničkih izbora marta 2012.

Istovremeno, sa nekih drugih strana počela su tim povodom da stižu i upozorenja (povodom „ruskog decembarskog proleća“) da će Putin – po svom oprobanom receptu – krenuti u „oštar obračun sa domaćim i spoljnim neprijateljima, u nastojanju da u zemlji stiša nezadovoljstvo s kakvim se nije konfrontirao otkako je došao na vlast“. Što se toga tiče, podseća se da su se SAD, prema očekivanju, prve našle na udaru te kontraofanzive. Iz Moskve je, podseća se, još pre izbora zaprećeno Americi „mogućim preventivnim nuklearnim udarom“ na planirani sistem antiraketne odbrane u istočnoj Evropi, da bi potom, odmah posle izbora, usledila i Putinova optužba da se šefica Stejt departmenta Hilari Klinton „javno eksponirala“ kao lider reakcionarnih opozicionih snaga u Rusiji.

„To su bizarne optužbe. Tek posle izveštaja međunarodnih posmatrača (OEBS) o brojnim izbornim nepravilnostima Putinovih simpatizera, Klintonova je izrazila „ozbiljnu zabrinutost“ da izbori u Rusiji nisu bili ni slobodni ni fer. Neodgovorna je Putinova tvrdnja da je ta izjava Klintonove predstavljala „signal“ koji je tri dana izvodio Ruse na ulice, uprkos masovnom prisustvu policije i hapšenju preko hiljadu ljudi. Demonstranti su bili jasni šta ih je motivisalo. Ogorčeni su bili zbog izborne prevare, umorni su od statusa kvo i samog Putina“, rečeno je tim povodom u uvodniku vodećeg američkog dnevnika Njujork tajms, uz podsećanje da se Rusija, kao punopravni član Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), obavezala da će prihvatiti prisustvo međunarodnih posmatrača na svojim izborima.

„Veoma je važno da se javno iznese koliko si za nas važni odnosi sa Rusijom. Uložili smo veliki napor oko te saradnje, ne samo na bilateralnoj osnovi nego i preko NATO. Ostvarili smo značajan napredak u saradnji u više oblasti. Istovremeno, mi smo čvrsto opredeljeni za demokratiju i ljudska prava. To su naše vrednosti i zbog toga izražavamo zabrinutost, za koju mislimo da je veoma osnovana, oko sprovođenja ovih izbora u Rusiji. I podržavamo stoga prava i aspiracije naroda Rusije da ostvare napredak i svoju bolju budućnost. Želimo da sa Rusijom nastavimo saradnju gde god je to moguće, ali ćemo i dalje da govorimo i o onome oko čega se ne slažemo, kao što činimo u ovom slučaju“, javno je upozorila prošle nedelje, čak u tri navrata, Hilari Klinton na tu temu. S druge strane, ona se tom prilikom uzdržala od odgovoru na prateća novinarska pitanja koliko će ta principijelna pozicija uticati na započeti proces „resetovanja odnosa Moskvom“ koji je Barak Obama, posle ulaska u Belu kuću, postavio kao jedan od postulata svoje buduće spoljne politike.

To stavljanje na led željenih „resetovanih“ američko-ruskih odnosa moglo bi, međutim, da se protegne i na jednu mnogo dužu stazu nego što se o tome zasad javno govori u Vašingtonu. Subotnja debata u Ajovi republikanskih kandidata za buduću predsedničku izbornu nominaciju pokazala je, naime, da tvrdi stav prema Putinovoj Rusiji predstavlja jedno od retkih pitanja oko kojeg su primetno saglasni lideri dveju dominantnih političkih partija u SAD. A, kad se tome doda i perspektiva (vrlo izvesna) da će „najdraži ovdašnji neprijatelj“ Vladimir Putin, posle martovskih izbora, obezbediti sebi bar još jedan šestogodišnji predsednički mandat u Kremlju, uputno je ne upuštati se u dalje elaboriranje te teme.

Putin poštuje stavove demonstranata

Moskva – Vladimir Putin poštuje stavove i mišljenja desetine hiljada ljudi koji su čitave sedmice demonstrirali protiv rezultata izbora, izjavio je njegov predstavnik za štampu Dmitrij Peskov. Svi imaju pravo da slobodno izraze svoje mišljenje sve dok to rade na miran način i u skladu sa zakonom, rekao je Peskov. „Mi poštujemo stavove ljudi koji demonstriraju, slušamo šta oni govore i to ćemo raditi i ubuduće“, dodao je on. FoNet