Rešiti status vaspitača

Članovi udruženja su tražili od nadležnih da se konačno reši status ovog kadra i definiše koje obrazovanje je potrebno za rad sa decom od šest meseci do šest i po godina.

– U našoj zemlji vaspitači se obrazuju na 11 strukovnih škola i četiri učiteljska fakulteta. Svi imaju različite programe. Poseban problem su učiteljski fakulteti koji koristeći postojeći nastavni kadar školarizuju struku. Programi po kojima se vaspitači obrazuju ne odgovaraju potrebama vrtića koji prate život i savremene teorije pedagogije. Mladi kadar koji dolazi sa pojedinih fakulteta i visokih škola nije pripremljen za rad sa decom i u startu ne pristupa odgovorno i pouzdano poslu – kaže Radmila Petrović, članica Saveza udruženja vaspitača Srbije, koja je na nedavnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta tražila da se razgovara o ovim problemima.

Situacija u praksi je toliko različita da vaspitači rade sa različitim kvalifikacijama – neki su završili visoke strukovne škole, drugi uz to još godinu dana specijalističkih strukovnih studija, treći su diplomirali na učiteljskim fakultetima, a ima i onih koji su nakon toga završili i master. Petrovićeva ukazuje da se Nacrt novog zakona o visokom obrazovanju predviđa da se specijalističke strukovne studije prebace na prvi nivo obrazovanja, dok bi na drugom ostale master akademske studije i uvele bi se master strukovne studije.

– Savez udruženja vaspitača Srbije ne staje na stranu strukovnih škola, niti učiteljskih fakulteta. Jasno nam je da svako brani svoju poziciju. Mi tražimo da država reši pitanje obrazovanja vaspitača i da propiše koji poslovi odgovaraju određenoj stručnoj spremi. Nigde nije definisano koliko u predškolskoj ustanovi treba da bude zaposleno vaspitača sa završenom strukovnom školom, koliko sa fakultetom ili masterom. Drugi problem je što je lokalnim samoupravama dato pravo da procenjuje koje studije će biti priznate vaspitačima. Mnoge opštine ne priznaju obrazovanje po bolonji, pa su vaspitači sa fakultetom plaćeni kao da imaju završenu visoku školu. Retko ko priznaje specijalističke i master studije – ukazuje Petrovićeva, napominjući da se vaspitači zalažu da finansiranje zarada zaposlenih u predškolstvu pređe na republički nivo.

Šarčević: Neosnovane kritike plana upisa

– Kritike plana upisa u srednje škole nisu vođene interesima dece, već parcijalnim interesima, ocenio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević koji je posetio Pančevo i Opovo. Šarčević je naglasio da su tokom rada na planu upisa kriterijumi bili broj osmaka, realizacija prošlogodišnjeg plana upisa, Strategija 2020, zahtevi tržišta i potreba da konačno budemo racionalni. „Nijedno dete neće biti oštećeno. Kritike su uglavnom zbog straha od gubitka posla, ali ne treba da brinu. Škole postoje da bi se deca obrazovala i to obrazovala za ono što bi trebalo da rade“, istakao je Šarčević.