Resor obrazovanja nikom nije važan

– Još se ne zna ko će biti prvi čovek srpskog obrazovanja ali mnogima je jasno da to nije ni bitno zato što je resor obrazovanja, lišen realne moći i lišen novca, veoma neprivlačan. Po svoj prilici nam sledi neko ko će upravljati s pola mozga, s pola srca i entuzijazma, ali ne način koji bi doprineo da se izleče i zacele muke i problemi koji su nas doveli u nezavidnu situaciju – rekla je Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije
„Nezavisnost“.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže da će se vrlo brzo videti da li je obrazovanje važno ako mesto ministra prosvete bude jedna od glavnih tema u koalicionim pregovorima.

On je rekao da je u zemljama u kojima je obrazovanje važno pozicija ministra prosvete veoma bitna, navodeći primer Engleske u kojoj je posle ministarstava sile to četvrta pozicija u zemlji. Drugi test će biti pregovori o budžetu za obrazovanje koji, kako je rekao, ne treba da se odnose samo na novac za plate nastavnika.

Baucal je kao jedan od najvećih problema domaćeg obrazovnog sistema naveo podatak iz PISA istraživanja da je 40 odsto učenika prvog razreda srednje škole u Srbiji funkcionalno nepismeno.
– To znači da je u jednom odeljenju koje broji 30 učenika, njih 30 odsto funkcionalno nepismeno. Ova deca imaće teškoću da završe srednju školu, da se zaposle i nađu dobar posao, da se sutra dodatno kvalifikuju ili prekvalifikuju. To je poražavajuće i za tu decu i za društvo. Ovaj podatak, koji treba najviše da nas zabrine, uverljivo pokazuje da devet godina školovanja u Srbiji ima nizak kvalitet – navodi Baucal.

On je kazao da je zabrinjavajuće to što nije bilo volje da se pandemija iskoristi za unapređenja kvaliteta obrazovanja, te da je život stalno nametao neke teme, ali ni o jednoj od njih učenici nisu imali prilku da čuju u školi.

Program je, kaže, bio identičan kao da se ništa ne događa, a deca su mogla da vide da se škola „odrađuje“ i to od najvišeg nivoa.

Baucal je dodao da je veliki problem to što su svi akteri školskog života demotivisani i da je posle pandemije ne možemo da se vratimo na staro, već je neophodno da se napravi kvalitativni skok, ali da njemu to deluje kao nemoguća misija.

Vesna Vojvodić Mitrović je ocenila da su nastavnici poprilično skrajnuti i da ne utiču na obrazovne politike, te da je vidljiv i nedostatak sistemskih mera te politike.

– Videli smo da se forsira se koncept državne mature koji traje duže nego zidanje Skadra na Bojani. Forsira se mala matura, ali ne na način koji bi garantovao objektivno merenje, nego se intervencijama svake godine izdejstvuje podizanje broja bodova na testovima. Ako radite u društvu u kojem vam premijerka izjavi da ne veruje u (protivepidemijske) mere, ministar ne veruje da u školama ima zaražavanja, a Tim za škole ne veruje u smisao opiranja političkim pritiscima, probajte da ostanete dosledni i na svojoj moralnoj i profesionalnoj vertikali – kazala je Vojvodić Mitrović.

Više učesnika okruglog stola je ukazalo na problem slabog interesovanja budućih studenata za nastavnička zanimanja.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković je kazala da mladi u širokom luku zaobilaze prosvetu i obrazovanje.

– Mi smo hteli da im ponudimo pravdu i rekli smo da idemo u platne razrede, ali je njihovo uvođenje odloženo do 1. januara 20205. godine. Povećanje plata za 12 odsto o kojem se sada govori je besmisleno jer će opet svi isto dobiti, a mi smo rekli da ne rade svi isto. Tri godinje smo se molili da ne bude kovida umesto da se ulagalo da se realizuje iole kvalitetna nastava. Mi se ne suočavamo sa realnom situacijom, već se stalno govori sve je u redu, ništa nije izgubljeno. Ne ispada smešan ministar, njega to i ne zanima, ali ispadamo smešni mi koji radimo sa decom – rekla je Janković.

Epidemiolog Zoran Radovanović je kazao da nije bilo epidemijske osnove za odlaganje početka školske godine i da ulazimo u mirniji period, te da je u sedmom talasu epidemije korona virus oslabio što nameće labaviji i tolerantniji odnos prema merama.

Dodao je da nastavu treba početi normalno, uz sve mere koje se inače primenjuju, a da je logično da se dalje postupa prema epidemiološkoj situaciji.

Radovanović je istakao da se polaskom dece u školu očekuje porast broja obolelih.

– Pošto nemamo nikakva saznanja o zastupljenosti antitela u populaciji ne možemo da predvidimo precizno, ali zdrav razum kaže da će se zbog grupisanja dece, kao što se dešava svakog septembra, poveća učestalost respiratornih infekcija. Tu se umetnuo i kovid, ali mere koje se preduzimaju, higijenske navike, doprinose da bude manje bolesti koje se prenose na sličan način – rekao je Radovanović.