Očekujem da proces restitucije bude okončan za sedam godina, uz manje otpore ide sasvim dobro, rekao je danas direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, navodeći i da je Srbija primer drugima u otklanjanju posledica holokausta.
On je izjavio, govoreći o restituciji, da očekuje u narednih godinu dana okončanje svih postupaka u naturi, što se odnosi na poslovne objekte, zgrade, građevinsko zemljište, dok će vraćanje poljoprivrednog zemljišta trajati još pet godina.
U periodu od pet godina biće doneta sve rešenja o pravu na obeštećenje, zatim su potrebne još dve godine, kao postupanje kod odluka drugostepenih organa i sudova, rekao je Sekulić, navodeći da je to sve zajedno sedam godina.
On je naglasio da proces restitucije ide sasvim dobro, uz manje otpore, objašavajući da su oni vezani za priviligovane korisnike državne imovine, pominjući poljoprivredno zemjište i lokale.
Prema njegovim rečima, poznato je kakvo je loše stanje bilo u tom sektoru, jer se to „delilo, dodeljivalo, besplatno, davalo u podzakup nezakonito“.
Naravno, da otpori dolaze od tih ljudi, ali se mi na to ne obaziremo i nastavljamo dalje, naglasio je Sekulić.
Sekulić je izjavio da je američki ambasador Kajl Skat danas obišao Agenciju za restituciju kako bi podržao sprovođenje restitucije, kao načina poštovanja ljudskih prava, posebno restituciju koja se odnosi na holokaust.
Sekulić je podsetio da je Srbija donela zakon o otklanjanju posledica holokausta, na osnovu Terezinske deklaracije, navodeći da smo prva i jedina zemlja koja ima taj zakon „čime je njen ugled u svetu jako porastao“.
Implementacija teče odlično, vraćena je imovina velike vrednosti, rekao je Sekulić, govoreći o Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Prema njegovim rečima, Srbija je odlučila da otkloni posledice holokausta tako što imovinu koja se našla u javnoj svojini, primenom propisa o oduzimanju imovine nakon rata, vraća jevrejskim zajednicama jer naslednika nema.
Gde postoje naslednici oni ostvaruju svoje pravo u redovnom postupku, rekao se Sekulić.
On je napomenuo da je „Srbija bila brutalno okupirana, raskomadana, nije imala učešće u holokaustu“, ali je napravila veliki korak i rekla da ne želi da poseduje tu imovinu.
Jevrejska zajednica podnosi zahtev, objasnio je Sekulić, podsetivši da se, sem vraćanja imovine, godišnje iz budžeta države daje 950 000 evra jevrejskoj zajednici za memorijalne, obrazovne svrhe i kao pomoć ljudima koji su preživeli holokaust.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.