Svetski dan borbe protiv artritisa, 12. oktobar, obeležen je u Beogradu i tim povodom održana je Svečana akademija u Akademiji 28 u Beogradu, saopštilo je Udruženje obolelih od artritisa Srbije, koje istovremeno obeležava 10 godina od osnivanja.
Prisutnima se tom prilikom obratila predsednica Udruženja dr Mirjana Lapčević i prof. dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu.
Reumatske i mišićno-koštane bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovništva u Evropi – više od 120 miliona ljudi. Podjednake su kod muškaraca i žena, svih godina, uključujući i decu i bebe. Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i društveno-ekonomskom sistemu. Reumatizam je na prvom mestu oboljenja i u Srbiji, tačnije gotovo četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma.
Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na zapaljenske, nezapaljenske i degenerativna. Tim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi. Reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan.
Jedno od najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. U Srbiji oko 35.000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2.000 dece. Neadekvatno lečenje najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa razvojem invaliditeta i veoma specifičnim bolom. Rana dijagnoza značajna je za dalji tok te sistemske i hronične bolesti, koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja. Pored zglobova, može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti i smanjuje do 20 odsto očekivano trajanje života.
Nedovoljno zastupljena biološka terapijaPočetak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa. Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi. Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Nažalost, u Srbiji se od 35.000 pacijenata svega nešto više od 1.000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira RFZO.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
