Revanširaćemo se Zvezdi u prvenstvu

Asistencije „koje imaju oči“, kombinacija prednje, leđne i promene kroz noge do očaja je dovela, pre svih, Demarkusa Nelsona, a zatim i sve direktne čuvare srpskog reprezentativca na završnom turniru Kupa. Svaku fintu, promenu ritma i pravca izvodio je u trku, dok je takozvanu „pik“ igru doveo skoro do savršenstva. Poene i asistencije ostvarivao je sa takvom lakoćom da se stekao utisak da sve radi sa pola gasa i krajnje jednostavno, kao da je recimo na nekom basketu ispred zgrade sa najboljim drugarima iz kraja. Za samo uvodna četiri minuta finala imao je šest asistencija i isto toliko poena. Paletu kreativnih poteza upotpunio je pasom iza leđa koji je ostavio zatečenim i saigrače, koji su se već navikli da njegove maštarije gledaju na treningu. Bez grimase, pogledom pobednika i samouverenošću koja je parala zagušljiv ambijent Pionira izmamio je aplauze, doduše stidljive i od Aleksandra Đorđevića koji je posle finala verovatno razrešio sve nedoumice koga će upariti sa Teodosićem na mestu plejmejkera reprezentacije Srbije.

– Jako mi je krivo što je sve ovako ispalo na kraju finalnog meča. Šta da se radi, moramo da se pomirimo sa činjenicom i da se koncentrišemo na mečeve koji nam dolaze u ABA ligi. Ovo je veliki podstrek za sve nas da u nastavku sezone budemo još bolji. Mislim da je plasmanom u finale i ovakvom partijom protiv Zvezde klub ostvario veliki uspeh – pomalo tužnim tonom u glasu započeo je Micić razgovor za Danas.

Koliko ste svesni idealne situacije u kojoj ste se nalazili, praktično vas je delić sekunde delio od „Žućkove levice“?

– Nema sumnje da nam je ovo bila idealna prilika da protiv Zvezde dođemo do trofeja. Verujem da ćemo uspeti da im se revanširamo tokom sezone, jer imamo kvalitet za tako nešto.

Može li se reći da vam je ovo bila i poslednja šansa da sa Megom uzmete trofej, jer na leto gotovo izvesno idete iz kluba?

– Mnogo toga sam doživeo sa Megom. Zato sam i imao toliku želju da osvojimo trofej. Biće prilika do kraja takmičarske godine. Još puno toga može da se dogodi kako u ABA ligi tako i u domaćem prvenstvu.

Vaše briljantne partije uživo je posmatrao i selektor Aleksandar Đorđević. Jeste li kraičkom oka posmatrali njegove reakcije?

– Potpuno sam se isključio iz svega ovoga, jer da se kojim slučajem nisam isključio verovatno bih podlegao pritisku. Mi, nažalost, nemamo navijače poput Zvezdinih, ali nas krasi sjajan ambijent, odlična timska hemija. Ekipa je sastavljena od mladih igrača i Ratka Varde, koji je i u finalu pokazao zašto je toliko veliki igrač.

Na terenu delujete potpuno sigurno i samouvereno, otkud vam tolika vera u sopstvene mogućnosti, s obzirom na to da imate svega devetnaest godina?

– Uživam u igri i to mi je najvažnije, jer u takvim okolnostima mogu da pružim sve što umem i znam. U suprotnom verovatno ne bih mogao da funkcionišem. Srećan sam što se većini sviđa način na koji igram košarku i sigurno bih voleo da nastavim u sličnom stilu. Sigurno da i prošlosezonski nastupi u reprezentaciji na Evropskom prvenstvu, kao i igranje u ABA ligi utiču na moj pristup i nivo samopouzdanja.

Koliko vam je trener Dejan Milojević pomogao u sveukupnom napretku, utisak je da vam nije sputao talenat i slobodu u igri?

– Veliko hvala Dejanu Milojeviću na svemu što je uradio za mene i ekipu tokom ove dve sezone. Odlično se kapiramo, izgradili smo obostrano poverenje i to je najvažnije. Trudim se da tu vrstu poverenja iskoristim na što bolji način. Nadam se da ću taj kredit koji imam uspeti da mu vratim na najbolji mogući način – zaključio je najveći srpski košarkaški talenat u ovom trenutku.

Navijaću za sestru

– Pomno ću pratiti dešavanja na Zimskim Olimpijskim igrama u Sočiju. Volim zimske sportove, a dodatni motiv imaću u činjenici da moja sestra Nina nastupa za Srbiju, tačnije vozi snoubord, tako da ću za nju navijati i bodriti je – istakao je Micić.

Crveno-beli ne odustaju

Crvena zvezda uporno pokušava da ispravi grešku iz prošlosti kada je na neshvatljiv način dozvolila Miciću da napusti klub. Iako mladi plej razmišlja o ovosezonskom NBA draftu i izvesnom odlasku u inostranstvo, tim sa Malog Kalemegdana uporno pokušava da pridobije njegovu naklonost. U tome je dobila pomoć i od navijača koji su na kraju finala uzvikivali ime Vasilija Micića.