Revija modela koja se za beogradske primadone pretvorila u reviju razočaranja

List Pravda na unutrašnjim stranama donosi priču o reviji koja je izazvala velika razočarenja među posetiocima. Nekoliko dana pre revije razaslane su pozivnice uglednim damama iz Beograda sa pozivom na reviju. Na vešt način proturena je vest kako će prisustvovati diplomatski kor, što je zaintrigiralo obozavateljke mode.  Na samom ulazu na reviju pokazala se  neorganizovanost domaćina, prvo oko odabira prostora koji je primao jako malo ljudi, a hiljade pozivnica je uručeno. One koje su male sreću da uđu u bar bile su iznenađene užasnim haosom koji je vladao.

Prostor je bio toliko mali da nije dozvoljavao manekenima da se slobodno kreću, već su se provlačili između stolova zajedno sa konobarima. Posetioci nisu znali da li da gledaju modele kojima su samo šešire i gornji deo haljine videli  ili da paze da im neko od konobara ne prospe porudzbine koje su raznosili.

U izvođenju su učestvovale beogradske radnje, od kojih ni jedna nije nosila jugoslovensko ime. Niko od priređivača se nije pojavio na reviji, a organizovao je Fond beogradskih krojača i krojačica ženskog odela.

Publika je otišla nezadovoljna revijom, koja je imala i nekoliko dobrih modela, ali ti modeli usled lošeg načina prikazivanja nisu ostali zapaženi. Većina njih je otišla i sa sumnjom u reklamu o ,,originalnim pariskim modelima”.

U redovima zanatlija ovaj gest izdvajanja i samostalnog izlaganja izazvao je veliko nezadovoljstvo.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Na svakom koraku u Beogradu nalazili se se ženski krojački saloni, radnje muških krojača i krojačke radnje svih vrste. Svakog dana u Beogradu je radilo mnogo više šivaćih mašina nego što se to zamišljalo, prenosi list ,Vreme.

Svaka beogradska žena znala je da u Beogradu postoji veliki broj domaćica koje šiju od kuće, ali malo su znale da je postojao još jedan veliki broj krojačica koje rade rublje i odleo u serijama po veoma jeftinim cenama, kako za različite radnje u Beogradu, tako i za razne privatne, vojne i opštinske ustanove.

Male nepoznate krojačice su dobijale posao u velikim količinama, a od njih se zahtevao brz i efikasan rad. Košulje, čakšire, šinjeli i radnička odela su se šila po svakodnevnoj narudzbini poslodavaca. Na prvi pogled bi se reklo da ovakva izrada nije precizna, ali one su posedovale dovoljno rutine u svom ubrzanom poslu da sve ono što sašiju bude pažljivo i tačno.

Njihov rad je bio malo poznat, a zarada jako mala, naspram onoga što je posao zahtevao. Za šivenje jedne košulje se dobijalo od četiri do pet dinara po komadu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.